POVEĆANJE PLATA I PENZIJA MANJE OD RASTA BDP-A

Objavljene brojke ukazuju da će prosečan rast izdvajanja za zarade u javnom sektoru i penzije biti od tri do četiri odsto, što je manje od očekivanog rasta nominalnog BDP-a u 2017. godini

Podizanje plata za pet do sedam odsto i penzija za 1,5 do 1,7 procenata nije dočekano sa posebnom radošću u sindikatima, koji su očekivali mnogo više novca, a ne samo “vraćanje dela uzetih plata”.

S druge strane, ovakav rast, koji u proseku podiže izdvajanja za plate i penzije za tri do četiri odsto, omogućava državi da nastavi da smanjuje procenat BDP-a koji odlazi na ove troškove, što je jedan od glavnih stubova srednjeročne fiskalne strategije i dogovora sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Penzioneri imaju još manje razloga za slavlje od zaposlenih u javnom sektoru, jer čak i ako dobiju svih 1,7 odsto povišice, to će i dalje biti nedovoljno da realna vrednost njihove penzije ostane na sadašnjem nivou, ako NBS uspe da ispuni svoj cilj pa inflacija bude bar 2,5 odsto u narednoj godini. Ali, pošto je moguće da će inflacija biti niža od projektovane, najbolje čemu se penzioneri mogu nadati je da će sa dobijenom povišicom realna vrednost njihovog čeka u 2017. ostati ista kao što je danas.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže za Danas da objavljeni iznosi povećanja plata i penzija ukazuju na to da ukupno posmatrano, izdaci za ova davanja neće porasti za više od tri do četiri procenta, iako konačne cifre tek treba da budu objavljene.

– To odgovara obavezi Srbije da smanjuje udeo izdvajanja za plate i penzije u BDP-u. Trenutno za penzije izdvajamo nešto ispod 13 odsto BDP-a, a taj procenat treba da padne na 11, dok učešće plata u BDP-u treba da se smanji na osam odsto – kaže Nikolić. Da bi se to ostvarilo, potrebno je da rashodi za plate i penzije kao procenat BDP-a padaju svake godine, što se postiže ako godišnja povećanja plata i penzija budu manja od nominalnog rasta BDP-a.

Dakle, ako sledeće godine realni rast BDP-a bude tri odsto, a inflacija oko 1,5 procenata, onda je potrebno da prosečni rast plata i penzija bude manji od 4,5 procenata da bi se ostalo na zacrtanom putu. Postignuti dogovor sa MMF-om to i omogućava, pošto se najveći trošak – penzije – podiže za samo 1,5 do 1,7 odsto, tako da čak i sa podizanjem plata prosvetarima za “šest do sedam odsto”, prosek ostaje manji od rasta BDP-a.

Kako objašnjava Nikolić, u ovom slučaju budžetski deficit nije predstavljao bitnu prepreku za određivanje povišica, jer je Srbija znatno nadmašila plan. Bilo je predviđeno da deficit ove godine bude četiri procenta, a Nikolić procenjuje da sada neće preći 1,5 odsto “i to sa uračunavanjem dugova Petrohemije i drugih preduzeća, bez kojih ne bismo ni imali deficit”.

Zbog toga Nikolić veruje da će u budžetu za 2017. biti projektovan deficit od oko 2,5 procenata, a da će država uspeti da postigne i bolji rezultat od toga i stane na dva odsto manjka.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da je odobrena povišica od pet do sedam odsto “dobar pomak jer su plate i penzije mogle biti zamrznute još godinu-dve”, ali da to nikako nije “istorijski rast koji će ljudima omogućiti veći standard”.

– Prvo, ja to ne doživljavam kao povećanje plata, već kao vraćanje dela uzetog novca, tako da je neprimereno reći da su plate najveće u istoriji. Zbog takvih najava premijera, ja sam očekivala rast od 15-20 odsto – da se vrati sve što je uzeto i da se onda na to da povišica. Tada bi se moglo reći da je porast plata istorijski. Ovako, kada imate sektore u kojima je prosečna plata 30.000 dinara, tamo će pet odsto povišice biti 1.500 dinara. To neće pokriti ni poskupljenje struje ni namirnica, a ni duplo veći porez na nekretnine. Sve je to inflacija već pojela, tako da nemamo mnogo razloga za radovanje – zaključuje Savić.

Izvor: Danas

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

thirteen − 8 =