RADNICI “Staklare” Pančevo, aranđelovačkog “Šamota”, “Lastre” iz Lazarevca i preduzeća “Zaštita” iz Bora poslednji su na spisku Ministarstva rada koji su dobili socijalni program i država će im isplatiti otpremnine. Za 2017. godinu ostalo je da se reši, kako kaže Ljubiša Nestorović, predsednik Samostalnog sindikata hemije i nemetala, RTB “Bor” i hemijski kompleks u koji spadaju Metanolsko-sirćetni kompleks Kikinda, “Azotara” i “Petrohemija” iz Pančeva.

Prema njegovim rečima, preostale tri milijarde dinara iz 2016. biće prenete u narednu godinu.

– Od 528 firmi koliko ih je na spisku preduzeća u restrukturiranju samo 150 se prijavilo za program – kaže Nestorović. – To je malo, ali da bi neko dobio novac za otpremnine mora da konkuriše, a oni to ne čine.

Nestorović smatra da je problem u direktorima koji hoće još koji mesec da ostanu na funkciji, umesto da pomognu radnicima.

PODELjENO 14 MILIJARDI DINARA VIŠE od 14 milijardi dinara dobila su preduzeća u Srbiji za rešavanje problema viška zaposlenih od početka 2015. godine do danas. Na spisku onih kojima je dodeljeno najviše para su vranjski “Zavarivač”, kruševački “Trajal”, jagodinski “Kablovi” i grupa “Zastava vozila AD” iz Kragujevca. Dobar deo kolača pripao je i “Hipolu” iz Odžaka, pribojskom FAP, “Šamotu” Darosava, kao i kraljevačkom “Magnohromu”, malo poznatom leskovačkom “Galpresu” i PKB iz Beograda. Na ovaj način dosad je zbrinuto 24.474 radnika.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, međutim, smatra da zaposleni imaju nekoliko razloga zbog kojih ne žele otpremnine.

– Neki su tužili preduzeća zbog neisplaćenih zarada, drugi pokušavaju da zadrže kakvo-takvo radno mesto i nadaju se da će naći načina da rade i dalje – kaže naša sagovornica. Od novca koji dobiju mogu samo da vrate zaostale dugove i šta posle? U tim godinama teško je naći posao. Sigurno je da neće podeliti novac koji je država namenila. Ljudima ne treba jednokratna pomoć, već posao.

Nestorović navodi da postoje preduzeća koja se prijave za program, a onda odustanu, kao što su “Kablovi” iz Jagodine. Oni su uredno podneli zahtev, prošli komisiju, uzeli novac i na kraju ga vratili u državnu kasu.

– Odustali su pošto im je ponuđen posao i odlučili su da nastave da rade – kaže naš sagovornik.

On navodi i primer poljoprivrednog dobra “Aleksa Šantić” iz istoimenog mesta u Bačkoj čiji je deo prodat novom gazdi, ali uz uslov da zaposli 48 radnika na neodređeno vreme. Dogodilo se, tvrdi naš sagovornik, da se niko od radnika nije prijavio na konkurs!