PREKOVREMENI RAD U SRBIJI: Ostajemo sve duže na poslu, a evo kako se poslodavci dovijaju da nam ne plate

Većina radnika u Srbiji u proseku dnevno radi dva do tri sata prekovremeno, i za taj rad najčešće nisu plaćeni, tvrde predstavnici sindikata. Prekovremeni rad češći je kada je u pitanju privatni sektor, ali pritužbe radnika na adrese sindikata sve više stižu i iz državne uprave i javnih preduzeća.

Međutim, ono što im je zajedničko jeste što ni jedni ni drugi za taj rad nisu plaćeni, niti to pravo u najvećem broju slučajeva mogu da ostvare, pre svega zbog straha od odmazde i gubitka posla.

Savić: Radi se dva do tri sata duže

– Zabluda je da se u Srbiji malo radi. Naprotiv, radi se dosta, ali je poražavajuće to što se za taj rad dobija manje novca. Postala je praksa da se na poslu ostaje, u proseku, od jednog do tri sata duže, i to se uslovljava ostankom na poslu uopšte. Radnici to prihvataju i rade bez nadoknade, jer je novi Zakon o radu omogućio da budu otpušteni bez većih poteškoća – priča Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).

Najviše prekovremenih sati u trgovinu, ugostiteljstvu, građevinarstvu…

Radnici najviše prekovremeno rade u ugostiteljstvu, građevini, metalskom kompleksu, trgovini i trgovinskim lancima, hotelijerstvu, turizmu, građevini, putarskim preduzećima… Takođe, navodi Savić, prekovremenog rada ima i u državnoj upravi i to uopšte nisu sporadični slučajevi.

– U trgovinama, na primer, radnicima na ime prekovremenog rada daju slobodne dane. Međutim, u praksi zaposleni ih retko i realizuju jer zbog obima posla nadređeni ne mogu da ih odobre – priča Savićeva.

Na poslu sede dok ministar ne ode

Ona navodi primer iz ugostiteljstva gde radnici moraju da dođu sat vremena ranije kako bi kafić ili restoran pripremili za početak posla, a onda ostanu i kasnije da sve srede. ASNS je, priča Savićeva, imao i pritužbe iz pojedinih ministartava da je u njima praksa takva da “zaposleni moraju da budu na poslu dok je i ministar na poslu”, i da se to uopšte ne vodi kao prekovremeni već redovan rad.

– Veliki je problem što država naše radnike reklamira kao jeftinu radnu snagu. Takav stav stiže od vrha vlasti, pa se i poslodavci tako ponašaju. Isto je i u državnom i privatnom sektoru – objašnjava Savićeva.

 

Izvor: Blic

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

five × five =