Zbog nedavanja plata država goni okruglo jednog poslodavca u Srbiji

Ako nema političke odluke da se nekome gleda kroz prste, država kontroliše ono za šta je ona zainteresovana

Po ko zna koji put sindikati će sledeće nedelje pripremiti i poslati nadležnim institucijama predlog da se izmeni zakonska procedura kako bi poslodavci koji ne isplaćuju zarade zaposlenima snosili krivičnu odgovornost, odnosno išli u zatvor.

Beograd 22. april 2017.

Zbog nedavanja plata država goni okruglo jednog poslodavca u Srbiji

Prema rečima predsednice Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije Ranke Savić tražiće izmenu dela krivičnog zakonika kako bi, ukoliko se ispune uslovi, poslodavci koji u dužem periodu ne isplaćuju zarade bili krivično gonjeni.

Oni će predložiti i osnivanje službe pri Poreskoj upravi ili posebne agencije koja bi kontrolisala uplate zarada i doprinosa, slično onome što je nekada radila Služba društvenog knjigovodstva (SDK).
Iako Zakon o radu određuje u članu 16 da je poslodavac dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, osim prekršajnih nema drugih sankcija. U Ministarstvu pravde podsećaju da član 163 Krivičnog zakonika predviđa da će se onaj ko se svesno ne pridržava zakona ili drugih propisa o pravima po osnovu rada kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

“Koliko znamo, a istražili smo sudsku praksu u Srbiji, niko nikada nije krivično odgovarao za neisplaćene zarade zaposlenima. Prema našim podacima 300.000 ljudi u Srbiji, zaposlenih i u državnim i privatnim firmama ne prima plate na vreme, odnosno kasni se od 30 dana pa do nekoliko godina. Koliko kasne uplate poreza i doprinosa ne znamo, jer nema evidencije. Saznamo samo kada odemo sa papirima za penziju”, kaže Savić.

Ipak, prema podacima Ministarstva rada i socijalne zaštite u prva tri meseca ove godine inspekcija rada je protiv odgovornog lica kod jednog poslodavca podnela i krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu, na osnovu odredbe člana 163. Krivičnog zakonika, zbog svesnog nepridržavanja Zakona o radu, čime je zaposlenima uskratio pravo na zaradu.

Prema rečima Ranke Savić, a koje potvrđuje i Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, danas Poreska uprava revnosno kontroliše naplatu poreza i doprinosa i posle mesec dana kašnjenja blokira račun firme.

“Ako nema političke odluke da se nekome gleda kroz prste, država kontroliše ono za šta je ona zainteresovana. Ono što je nas iziritiralo je što nikoga nije briga ako firma ne uplaćuje zaradu zaposlenom. Jedino reaguju kada mi pošaljemo prijavu ministarstvu rada ili Poreskoj upravi. Pošalju tamo inspekciju i onda se vrate sa odgovorom da je firma u teškom stanju i ostane na tome”, kaže Savić, dodajući da razume tešku situaciju u kojoj se nalazi privreda, ali da je pitanje da li su nam potrebne firme koje ne plaćaju plate.

Nebojša Atanacković smatra da neisplaćivanje zarada ne bi trebalo da bude tretirano kao redovno krivično delo, jer za to treba dokazati nameru.

“Ako se firma nađe u lancu nelikvidnosti i ne može da naplati svoje potraživanje, normalno je da će doći u situaciju da nema novca. Mnogi se zadužuju kod banaka da bi isplatili obaveze, ali dosta njih ne može da dobije kredit. Posebno mala i srednja preduzeća koja država već opterećuje toliko da im samo još to fali da idu u zatvor”, kaže Atanacković dodajući da svakako treba kazniti svakog ko zloupotrebljava zaposlene i namerno ih ne plaća.

U slučaju Goše u kojoj su radnicima u četiri godine ostali dužni 15 do 20 plata i kojima nije uplaćen ni dinar za doprinose Atanacković postavlja pitanje kako je uopšte moguće da toliko dugo nisu plaćane obaveze i da bi na to pitanje prvo država trebalo da odgovori, pa onda da tera poslodavce u zatvor.
Za Željka Veselinovića, predsednika sindikata Sloga, najveći problem su državni funkcioneri koje partija postavlja da upravljaju državnim firmama koje posle zaduže, oteraju u dubiozu i ne plaćaju zarade zaposlenima, a njihove dugove pokrivaju svi građani Srbije.

Kazna do dva miliona dinara

“Kako objašnjavaju u Ministarstvu rada, ako poslodavac ne isplati zaposlenom zaradu, inspektor rada protiv poslodavca podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u kojem se mogu izreći kazne od 800.000 do 2.000.000 dinara. Ministarstvo upućuje zaposlene da prijave inspekciji rada nepravilnosti vezane za isplatu zarada bilo telefonom, pismom ili imejlom. Oni pozivaju da pored inspekcije zaposleni kojima se isplaćuje zarada manja od minimalne minimalne treba da se obrate nadležnom sudu.”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

thirteen + sixteen =