NA JEDNOG PENZIONERA – 1,4 ZAPOSLENA

Uprkos činjenici da je za poslednje četiri godine broj novozaposlenih, prema zvaničnim podacima, povećan za 400.000 –odnos broja penzionera i broja zaposlenih u poslednje tri godine i dalje je nezadovoljavajući.

Na jednog penzionera dolaze 1,4 zaposlena.

Optimalan odnos trebalo bi da bude jedan prema tri, odnosno, da tri zaposlena „izdržavaju jednog penzionera”, jer bi samo u tom slučaju bila obezbeđena potpuna finansijska samostalnost penzijskog fonda.

Prema rečima Ivana Mimića, finansijskog direktora PIO fonda, sve i kada bi ukupno radno sposobno stanovništvo u Srbiji u ovom momentu ušlo u osiguranje, odnosno našlo posao, maksimalni moguć odnos broja korisnika penzija i broja radnika bio bi jedan prema 2,2.

Dobro je, međutim, što se uprkos tome, izdvajanja iz budžeta za isplatu penzija smanjuju. I to iz godine u godinu, sa 48,2 odsto u 2012. na 35,18 procenata u prošloj godini.

– Ukoliko bi bio izuzet novac namenjen jednokratnoj isplati penzija od po 5.000 dinara, kako je to bilo u 2016. godini , što nije redovan rashod fonda, učešće budžeta u isplati penzija bilo bi još niže – oko 34,2 odsto.

Istovremeno su ukupni prihodi i primanja Fonda, u prošloj godini, ostvareni u iznosu od 583,36 milijardi dinara, što predstavlja 97,67 odsto planiranog novca i što je za 9,42 milijarde dinara više nego u odnosu na 2016. godinu.

Naplata doprinosa veća je nominalno 3,99 milijardi dinara u odnosu na godišnji plan, a 15,33 milijarde dinara od iznosa ostvarenih u prethodnoj godini.

Fond je, dakle, za prošlu godinu povukao 10,15 milijardi dinara manje para iz budžeta od planiranih, čime je učešće neto penzija u BDP u 2016. smanjeno na 11,8 odsto.

Time se Srbija približava onome što MMF od nje očekuje – da učešće penzija u BDP bude 11,3 procenta.

Na pitanje koliko je realno očekivati da Srbija dođe na to da na tri radnika ide jedan penzioner, Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, smatra da to neće biti uskoro.

– Ne verujem u podatak da je za četiri godine zaposleno 400.000 radnika. Treba pitati koliko ih je u isto vreme ostalo bez posla, pa uporediti. Jer, da je došlo do tolikog rasta sigurno da bi već sada i odnos broja zaposlenih i penzionera bio bolji, a ne da stagnira poslednje tri godine – kaže ona.

S druge strane i do odnosa jedan penzioner prema 2,2 zaposlena može doći tek kada se nešto promeni prema poslodavcima.

– Iako je moj posao da branim radnike, a ne njihove gazde, kako očekivati da oni zapošljavaju više radnika, kada osim nameta na zarade, imaju obavezu da plate još stotinu drugih taksi – od ekološke do obaveznog članstva u PKS. Koji poslodavac može sve to da plati, da zaradi i redovno uplaćuje doprinose – pita naša sagovornica.

Isto tako, ne može se povećavati broj zaposlenih, tako što će se slati u penziju oni kojima je ostalo godinu ili dve da se penzionišu, naglašava Savićeva.

Sve dok se, dakle, u tom delu poreske politike, ne napravi otklon prema poslodavcima, kojima će država smanjiti brojne namete od kojih se sama finansira, teško da će u Srbiji na tri zaposlena doći jedan penzioner, što bi bilo idealno, zaključuje ona.

Izvor: Politika

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

eight + seventeen =