MINIMALAC U PROCEPU

Najava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da će minimalne zarade uskoro biti povećane za osam do devet odsto, lepa je vest za one koji mesečno kući nose 22.620 dinara.

Ukoliko bi povećanje bilo osam odsto, najniža zarada bi od nove godine bila za 1.809,6 dinara veća i iznosila bi 24.492 dinara. A ako bi bilo devet procenata, minimalac bi bio veći za 2.035 dinara i bio bi 24.655,8 dinara mesečno.

I dok sindikati tvrde da je predloženo povećanje minimalno, poslodavce niko nije ni pitao da li za ovo ima realnih izvora. O tome je, između ostalog, juče bilo reči na i na Socijalno-ekonomskom savetu, koji će nastaviti raspravu da li je i u kojoj meri to prihvatljivo.

Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da ako će svake godine predsednik Vučić da odlučuje o minimalnoj zaradi, onda neka ukine Socijalno-ekonomski savet, koji time treba da se bavi, i tih 40 miliona dinara, koliko košta njihov rad, preusmeri, na primer, na radnike „Goše“.

Ukoliko ne bude dijaloga na ovu temu, ASNS će se žaliti vladi, jer bi minimalac mogao da bude još veći i o tome treba razgovarati, kaže Savićeva.

Ovo je drugi put da Vučić, prošle godine kao premijer, a ove kao predsednik države, donosi odluku umesto Socijalno-ekonomskog saveta, pa se neki s pravom pitaju kakva je uloga ovog tela, kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

-Unija nema ništa protiv povećanja minimalne zarade, kao i svih ostalih plata, ali tražimo da to bude iz realnih izvora, a ne da nam to bude dodatni trošak u poslovanju. Insistiraćemo da nas država rastereti plaćanja nekog od 500 parafiskalnih nameta koje svakog meseca plaćamo –  kaže on.

Najbolje bi bilo, smatra, da država poslodavce oslobodi plaćanja poreza na minimalnu zaradu od 22.620 dinara. Danas je taj neoporezivi deo oko 10.500 dinara, ali to nije ništa, a broj onih koji primaju minimalac veći je od 350.000, objašnjava Atanacković.

Upitan da li će pravo na povećanje imati i oni koji su na budžetu, odnosno kojima se plata računa tako što se minimalac pomnoži s koeficijentom, on odgovara potvrdno i kaže da takvih u državnoj službi ima 40.000.

-Srbija ima najveća poreska opterećenja na zarade, oko 67 odsto. Zašto država ne rastereti poslodavce tog troška i to opterećenje bude kao u Makedoniji, u kojoj iznosi 37 odsto? Tamo je za dve godine prepolovljen rad na crno – predlaže Atanacković.

Izvor: Politika

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

19 + 8 =