Donošenje Zakona o stečaju kasni godinu dana, u problemu i 50.000 radnika koji NE PRIMAJU PLATE

Kašnjenje sa donošenjem nove stečajne regulative odlaže rešavanje sudbine više od 2.000 preduzeća i 50.000 radnika i neće pomoći napretku na Doing biznis listi, upozoravaju iz NALED-a.

Iako je još u oktobru prošle godine radna grupa za izradu izmena Zakona o stečaju završila posao i pripremila propis koji bi trebalo da unapredi jednu od najkomplikovanijih i najskupljih pravnih procedura u Srbiji, ni posle godinu dana ovaj akt nije usvojen u parlamentu.

 Razlog nije poznat ni pojedinim članovima radne grupe, iako su se svi autori složili oko teksta.

Prema informacijama NALED-a, tek krajem jula nacrt je poslat ministarstvima na mišljenje, da bi sredinom avgusta ušao u skupštinsku proceduru gde se i sada nalazi, mada ne i na dnevnom redu.

Tako se dalje odlaže rešavanje sudbine 2.079 firmi kod kojih je aktivan stečajni postupak i čije je prosečno trajanje dostiglo neverovatnih četiri godine i pet meseci (čak trećina traje između pet i osam godina).

Platu ne prima 50.000 zaposlenih

Rešenje je neophodno i zbog 50.000 zaposlenih u tim preduzećima koji ne primaju plate.

Dubravka Kosić, direktorka Advokatske kancelarije koja je članica NALED-a, kaže da je zajednička grupa za unapređenje pozicije Srbije na Doing busineš listi, koju su formirali Vlada Srbije i NALED, dobijala uveravanja da će Nacrt biti usvojen pre maja kada Svetska banka pravi presek sprovedenih reformi, ali da se to nije dogodilo.

– Za sada ostaje neizvesno kada će se ova procedura unaprediti, a sigurno je da to neće pomoći da Srbija napreduje na sledećoj Doing busineš listi koja izlazi u oktobru – navodi Kosić.

Inače, prema oceni Svetske banke, Srbija je u ovoj kategoriji na visokom 47. mestu među 189 zemalja. Međutim, veliki problem predstavljaju visoki troškovi prolaska kroz proceduru i značajno umanjenje količine novca koji poverioci uspeju da naplate na ime potraživanja koja su imali prema firmi u stečaju.

Svetska banka procenila je da poverioci na sudske takse i druge namete u postupku potroše čak 20 odsto novca koji im firma u stečaju duguje. Taj trošak u razvijenim zemljama je tek na 9,1 odsto, odnosno dvostruko manji, napominju u NALED-u.

Takođe, kako navode u najnovijem medijskom biltenu, poverioci u Srbiji na kraju postupka uspeju da naplate 32,5 odsto potraživanja, dok je u razvijenim zemljama taj procenat oko 73 odsto.

Iz NALED-a podsećaju da ključne novine u Nacrtu izmena zakona o stečaju idu u pravcu unapređenja efikasnosti i transparentnosti postupka, a da se veliki pomak očekuje od uvođenja mogućnosti davanja u zakup stečajnog dužnika kao pravnog lica, čime se pruža prilika da nastavi da posluje u okviru svoje delatnosti i da očuva imovinu.

Cilj zakonodavca je i veće uključivanje poverilaca koji imaju obezbeđeno potraživanje, navodi se u analizi NALED-a, uz objašnjenje da će oni dobiti priliku da se uključe u rad odbora poverilaca što dosad nije bilo moguće, a u tačno određenim situacijama i priliku i rok da unovče svoje potraživanje.

Takođe, dodaje se, kada je reč o procesu unovčenja imovine, uvodi se obaveza pribavljanja procene celishodnosti određenog načina unovčenja i stečajni upravnici imali bi rok da ponude na prodaju svaki od delova imovine.

Izvor: Tanjug

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

4 × two =