NIZAK PRAG BEDE

Broj siromašnih sedam godina stagnira, ugroženi ljudi bez radnog mesta, ali i zaposleni. Rub siromaštva za četvoročlane porodice -25.000 mesečno

OKO 2,6 miliona ljudi u Srbiji živi u siromaštvu ili u riziku od siromaštva. Kako je saopštila Evropska mreža protiv siromaštva – Srbija, povodom 17. oktobra, Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, lane je u našoj zemlji bilo 3,6 odsto, odnosno oko 260.000 ekstremno siromašnih. U pitanju su oni koji su mesečno prihodovali do 90 odsto od 11.694 dinara (što je linija siromaštva koju je odredila Vlada).

Ukupno siromašnih je 7,6 odsto (oko 500.000 ljudi, od čega 100.000 dece), dok se 25,4 odsto nalazi u riziku od siromaštva. Po rečima dr Slobodana Cvejića, člana Upravnog odbora Evropske mreže, siromašna četvoročlana porodica mesec dana živi sa manje od 25.000 dinara, dok porodice u riziku od siromaštva žive sa manje od 60 odsto prosečnih primanja u našoj zemlji (u avgustu je prosečna zarada bila oko 47.000). Istraživanja pokazuju i da je u porastu broj siromašnih koji rade i redovno primaju platu, kao i da je sve veći jaz između bogatih i siromašnih.

Tako je u 2016. godini 13 odsto zaposlenih bilo u riziku od siromaštva: svaki deseti zaposleni koji radi za drugog poslodavca i svaki treći samozaposleni.

– Procenat siromašnih i onih koji žive u riziku od siromaštva stagnira posle velike ekonomske krize 2009. – kaže Cvejić. – Posle blagog porasta, od tada pa u poslednjih sedam godina, sedam odsto celokupne populacije živi u apsolutnom i četvrtina u relativnom siromaštvu.

Apsolutno siromaštvo predstavlja nemogućnost da ljudi zadovolje bazične, minimalne potrebe, dok kod relativnog oni ne mogu da dostignu onaj životni standard u kome živi ostatak društva. U bedi ili na samoj ivici nje žive nezaposleni, samohrani roditelji, veliki broj samaca, deca i mladi, Romi, interno raseljeni, osobe sa visokim stepenom invaliditeta, stara lica bez penzije. Čak 38,7 odsto ljudi nalazi se u riziku i od siromaštva i od socijalne isključenosti.

BEOGRAD REGIONALNI prikaz siromaštva ukazuje na to da je siromaštvo najmanje u beogradskom regionu (četiri odsto siromašnih), i da je tri puta ređe zastupljeno nego u regionu južne i istočne Srbije (koji je region sa najvišom stopom siromaštva od 13 odsto), kažu za “Novosti” u Vladinom timu.

– I rizik od siromaštva i rizik od socijalne isključenosti imaju gotovo duplo veću stopu u Srbiji nego što je prosek za članice EU – komentariše Cvejić, i dodaje da su neki koraci ka smanjenju siromaštva napravljeni, ali da je neophodno da država utiče na smanjenje nejednakosti. Ključno je da se uspostavi bolja socijalna zaštita, veća kontrola finansijskih tokova, spreči korupcija.

– Ja se zalažem i za veće oporezivanje bogatih. Potreban nam je i finansijski podsticaj preduzetništvu – zaključuje naš sagovornik.

Prema “profilu” koji je izradio vladin tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, najveći procenat siromašnih je u istočnoj i jugoistočnoj Srbiji, posebno u vangradskim područjima. Naročito su ugrožene petočlane i višečlane porodice, čiji nosioci nemaju završenu školu ili imaju samo osmoletku, i često nemaju stalno zaposlenje.

Kako kažu u vladinom timu, socijalni transferi značajno utiču na smanjenje siromaštva: lane su smanjili stopu siromaštva za 26,3 odsto:

– Da nije bilo socijalnih transfera stopa siromaštva bi umesto sadašnjih 7,3 odsto iznosila 9,9 odsto, a u siromaštvu bi bilo 170.000 ljudi više. Zabrinjava činjenica da Srbija u evropskim okvirima ostaje jedna od najugroženijih zemalja. Prag rizika siromaštva na mesečnom nivou za pojedinca iznosi 15.416 dinara, i u poređenju sa članicama EU niži je od svih osim Rumunije – kažu u Timu.

BEOGRAD REGIONALNI prikaz siromaštva ukazuje na to da je siromaštvo najmanje u beogradskom regionu (četiri odsto siromašnih), i da je tri puta ređe zastupljeno nego u regionu južne i istočne Srbije (koji je region sa najvišom stopom siromaštva od 13 odsto), kažu za “Novosti” u Vladinom timu.

NEDOSTAJU SOCIJALNE KARTE

U NEKIM zemljama, kao npr. u Bugarskoj, mala je razlika između prosečne i minimalne zarade, dok je u Srbiji minimalna zarada duplo manja od prosečne, komentariše Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca. On dodaje da država mora da se bori protiv siromaštva, a ne poslodavci:

– Dve decenije nemamo socijalne karte, pa je ista cena kilovata struje i kubika vode za one koji troše na podno grejanje i bazene, kao i za one koji jedva preživljavaju. Ne može isti porez da plaća samac i četvoročlana porodica.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

16 + fifteen =