NEMA PREKIDA RADA U DELATNOSTIMA OD ŽIVOTNE VAŽNOSTI

Hitna pomoć i BIA više neće smeti u štrajk

Posle 22 godine radnici i poslodavci dobiće novi Zakon o štrajku kojim se širi krug onih koji neće smeti da obustave rad

 Trenutno je nacrt u fazi javne rasprave. Ključno je to da će se propisom definisati šta je minimalni proces rada koji mora da se ostvari u slučaju štrajka, ali proširuje se i krug onih koji neće moći da na taj način iskažu nezadovoljstvo.

Kako kaže ministar Zoran Đorđević, možda je najveća novina obezbeđivanje minimalnog procesa rada.

– Sada želimo da bude uređeno ili zakonom ili kolektivnim ugovorom. To je najveća novina što ćemo morati unapred da znamo koji je to minimalni proces rada koji u slučaju štrajka mora da bude omogućen – naglasio je Đorđević.

Da je novi Zakon o štrajku bio potreban, smatra i Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije.

-Primedbe se odnose na ograničenje štrajka i njegovu zabranu. Kod ograničenja minimum procesa rada, kolektivnim ugovorom će se precizirati šta je to.Međutim, postoji član zakona koji kaže da u određenim izuzetnim slučajevima i članu štrajkačkog odbora poslodavac može da odredi da radi. Po nama, ne bi smelo da postoji ijedan izuzetak. Ako poslodavcu date mogućnost da jednog iz štrajkačkog odbora izvuče, onda se štrajk razvodnjava – ukazuje Ranka Savić.

Mnogo toga očekuje se od javne rasprave, koja će u maju biti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Zasad nema dogovora između poslodavca i sindikata o spornim pitanjima. Zato je  doneta odluka da se krene u razgovore, kako bi se čula prihvatljiva rešenja, ali i da bi novi zakon bio usvojen.

Kamen spoticanja, kako saznajemo, jeste da zasad nema dogovora o pravu poslodavca da privremeno zatvori kompaniju i na taj način spreči gubitak prouzrokovan prekidom rada sve dok se ne pronađe rešenje.

Takođe, sporno je i definisanje šta su zanimanja od opšteg interesa. Po nacrtu zakona, kao delatnosti od opšteg interesa propisuju se delatnosti u kojoj prekid rada ili obim trajanja prekida rada može da ugrozi život, ličnu bezbednost i zdravlje stanovništva ili dela stanovništva.

To su delatnosti u oblasti elektroprivrede, saobraćaja i informisanja, PTT usluga, komunalne delatnosti, proizvodnje osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvene i veterinarske zaštite, prosvete, društvene brige o deci i socijalne zaštite. U ovim delatnostima je moguć štrajk ali samo ako se organizuje minimum procesa rada.

 

Izvor: Blic

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

four × 4 =