MINIMALAC

Mala šansa da minimalac bude 36.000 dinara

Ministri nadležni za finansije i rad Siniša Mali i Zoran Đorđević početkom nedelje započeli su razgovor o minimalcu za narednu godinu da bi Vlada Srbije svoj predlog predstavila Socijalno-ekonomskom savetu.

Sednica SES-a trebalo bi da se održi 6. i 7. septembra, a odluka o novom minimalcu za 2019. godinu treba da bude doneta 15. septembra.

Pošto ni prethodnih godina socijalni partneri nisu uspevali da se usaglase oko minimalne cene rada – sindikati su tražili više, a poslodavci nudili manje – odluku je, po pravilu, donosila Vlada Srbije. Upravo zbog toga može se očekivati da i ove godine zapravo Vlada Srbije bude ta koja će doneti odluku o iznosu minimalne cene rade u 2019. godini. Pogotovo što je država najveći poslodavac u Srbiji i što njena računica zavisi od stanja i mogućnosti srpskog budžeta iz kojeg se isplaćuju zarade zaposlenima u javnom sektoru.

Pokazatelji
Po zvaničnim podacima, prosečna zarada u ovoj godini porasla je 6,9 odsto, cene su povećane 2,9 procenta, a minimalna potrošačka korpa iznosi 36.000 dinara. Rast prihoda u privredi u prvih sedam meseci bio je 8,3 odsto, kapital je uvećan 5,2 odsto. ASNS-ova računica pokazuje da je svaki zaposleni u privredi prosečno gazdama doneo dobit od 500.000 dinara. Sve zajedno doprinelo je tome da rast BDP-a u Srbiji u proteklih sedam meseci bude oko 4,5 odsto. Ti pokazatelji, smatraju sindikati, dovoljni su za realnu priču o većem minimalcu u 2019. godini. Koliko – ostaje da se vidi.

Predsednica ASNS-a Ranka Savić, koja se slaže sa sindikalnim kolegama da bi logično bilo da minimalna zarada bude u iznosu minimalne potrošačke korpe, ocenjuje da na osnovu poznatih ekonomskih pokazatelja i njihove projekcije za 2019. godinu minimalna zarada u postojećim uslovima poreskog opterećenja ne bi smela biti manja od 27.870 dinara, ili 160 dinara po radnom satu.

– To bi značilo povećanje od 12 odsto, a realno i održivo, minimalna zarada za 2019. godinu trebalo bi da iznosi 28.365 dinara, ili 163 dinara po radnom satu, što bi bilo povećanje od 14 procenata – objasnila je Ranka Savić. – Kao i svake godine u ovo vreme, otpočinje licitacija o visini minimalne zarade s istim učesnicima i na isti način, upotrebnom argumenata i metodom „boksovanja” ciframa za koje svi znaju da su neostvarive, ali lepo zvuče, da bi na kraju bilo daj šta Vlada da.

300.000 radnika u Srbiji na minimalcu

Minimalna cena rada sada je 153 dinara po satu, odnosno oko 24.000 dinara mesečno. Sindikati su saglasni o tome da minimalac za 2019. godinu treba da bude 36.000 dinara, odnosno koliko sada košta minimalna potrošačka korpa. Poslodavci još uvek ne licitiraju visinom minimalca, ali stavljaju do znanja da povećanje cene rada mora pratiti odgovarajući ustupak države prema njima, odnosno da očekuju manje poreze i doprinose ukoliko već treba da više daju radnicima.

Ekonomisti ne spore da se minimalac za narednu godinu mora povećati, ali postavljaju i pitanje da li srpska ekonomija, i pored rasta koji poslednjih meseci beleži, može izdržati dvocifreno veću minimalnu zaradu, koju traže sindikati. S druge strane, sindikati su svesni toga da njihove zahteve za povećanje minimalca 12.000 dinara srpska ekonomija teško može podneti, ali podsećaju na to da on ne bi trebalo da bude pravilo, već izuzetak.
12 odsto je realno povećanje najniže cene rada
Tako predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović ne spori da zahtev da minimalac bude u nivou minimalne potrošačke korpe, za koju ističe da je krajnje skromna, ne može biti ispunjen ili bi u ovom trenutku bilo teško izvodljiv, ali očekuje da u nekoj bliskoj budućnosti do toga dođe. On ističe da će SSSS zahtevati da se minimalna zarada ubuduće isplaćuje samo u slučaju poremećaja rada u preduzećima i da njena isplata bude oročena.

– U Srbiji je, nažalost, ona postala stalna kategorija zbog smanjenih doprinosa koje na nju plaćaju poslodavci, pa više od 300.000 ljudi prima tu zaradu, od koje teško može da se živi – objasnio je Orbović. – Naš stav je da minimalna zarada treba da bude izjednačena s minimalnom potrošačkom korpom, što podrazumeva da on za narednu godinu poraste 50 odsto. Svesni smo, međutim, toga da je to u ovom trenutku nerealan cilj za našu privredu, zbog čega će SSSS insistirati na tome da se precizno utvrdi rok za njeno dostizanje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

17 − 2 =