SVETSKI DAN SOCIJALNE PRAVDE, 20. FEBRUAR

 

Povodom Svetskog dana socijalne pravde, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić govorila je za portal Media reform:

  • Da li, prema Vašoj oceni, u Srbiji postoji socijalna pravda?

U Srbiji ne postoji socijalna pravda. To nije moje subjektivno uverenje. To potvrđuju i međunarodne institucije koje su Srbiju svrstale na visoko treće mesto po socijalnim nejednakostima.

Živimo u državi u kojoj se smanjuju prava iz zdravstvene i socijalne zaštite. U budžetu ima sve manje para za najsiromašnije.

Više od pola miliona ljudi u Srbiji nije u stanju da zadovolji minimalne egzistencijalne potrebe.

Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj i zaposleni, neretko, spadaju u kategoriju socijalno ugroženih lica. To je posledica vladine politike da je Srbija zemlja dobre ali bagatelne radne snage, koja ne pita za visinu plate jer joj je jedino bitno da radi. Živimo u zemlji u kojoj SIT-GLADNOM ne veruje. Zato će naša premijerka i izjaviti kako u Srbiji nema gladnih, a mi ostali u čudu se zapitati – da li živimo u istoj državi?

Naše vlasti će nam uporno nametati, kao ključne, nacionalne teme i ubeđivati nas da od njihovog rešenja zavisi sve. Tužnim i prepuklim glasom obraćaće nam se sa TV ekrana govoreći kako je njima teško i kako na svojim plećima nose ogromne terete urušavanja nacionalnih pitanja. Kao da ih neko motkama tera da to rade. I tako dok se oni „zlopate“, građanima Srbije prolaze životi u bedi, borbi za preživljavanje, u nedostojanstvenom radu i poniženju.

Zato bi bilo dobro da se ozbiljno i stručno počne govoriti o ekonomskim temama, ali i socijalnoj pravdi.

Pogrešno je mišljenje da građani neće reagovati na socijalnu nepravdu i da će ih neki viši ideali i interesi sprečiti da izađu na ulice i kažu dosta.

  • Jednake šanse za sve jedan su od principa socijalne pravde. Da li u Srbiji svi građani imaju jednake šanse?

Srbija je daleko od zemlje jednakih šansi. U našoj zemlji najveće i najbolje šanse imaju oni koji u džepu drže odgovarajuće partijske knjižice. Oni se zapošljavaju i oni napreduju. Njih niko ne pita da li su stručni i da li su kvalifikovani da rade te poslove. Jedini kriterijum je partijska podobnost.

Oni koji su i stručni i kvalifikovani napuštaju Srbiju. Odlaze u zemlje EU i sveta da grade i podižu njihovu ekonomiju  i njihove zemlje. U Srbiji ostaju partijci i sredovečni građani.

Ministar rada, valjda zabrinut, formira Radnu grupu za sprečavanje migracija u kojoj značajno mesto zauzima gospodin Lav Pajkić. Rezultati radne grupe će biti „odlični“.

  • Socijalna pravda podrazumeva da svi ljudi imaju uslove da žive dostojanstveno. Da li je to, prema Vašem mišljenju, slučaj u Srbiji?

Nema dostojanstva ako građanin nema novca za pokrivanje osnovnih egzistencijalnih potreba. U takvim uslovima pristajete na sve. Da vas poslodavac ponižava, da radite prekovremeno a ne budete za to plaćeni, da ne koristite godišnji odmor – a sve pod parolom BOLJE IŠTA – NEGO NIŠTA.

Naše bolnice su u takvom stanju da trenutkom ulaska u njih počinjete da se osećate još više bolesnim.

Ne može srpski građanin da se oseća dostojanstveno kada živi u državi u kojoj institucije nisu nezavisne i u kojoj mediji nisu nezavisni.

Donošenje odluka sa jednog mesta, monolog a ne dijalog – u potpunosti isključuju osećaj dostojanstva svakoga od nas.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

13 − twelve =