Ako postanete RADNIK NA IZNAJMLJIVANJE, ovo morate da znate: Kako će se ići na bolovanje, kolika će biti plata i da li je taj posao SIGURAN

Radnici koji se u Srbiji zapošljavaju preko agencija postaće “vidljivi pred zakonom” kada Skupština usvoji Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju, ali nije najjasnije kakvu će oni sigurnost dobiti ovim vidom zapošljavanja. Da li će moći da podignu stambeni ili auto kredit, i hoće li moći da planiraju bilo šta na duže staze?

Sindikati nisu podržali predlog zakona, a građani se pitaju da li novi propis ostavlja prostor za zloupotrebu. Agencije i poslodavci, s druge strane, tvrde da će ovaj zakon samo izjednačiti prava radnika u firmama i radnika preko agencija, poput rešenja da radnik koji je zaposlen preko agencije ne može imati manju nadoknadu od radnika angažovanog od strane firme na istim poslovima.

Prema predlogu zakona o agencijskom zapošljavanju “ustupljeni” zaposleni ima pravo na jednake uslove rada kao i direktno zaposleni kod poslodavca. To znači da radnik koji je angažovan preko agencije ima isto radno vreme, uslove i elemente za obračun i isplatu zarade kao takozvani uporedni zaposleni, odnosno direktno zaposleni kod poslodavca.

Predstavnici sindikata, pak, tvrde da radnici ipak neće imati sigurnost, a posebno ih brine to što će moći da budu zaposleni na određeno vreme “beskonačno” dugo.

“Faktički će agencije, kada dogovore sa firmom broj potrebnih radnika, angažovati ljude za taj period koliko će raditi u konkretnoj firmi i na taj način neće imati troškove sa ugovorima na neodređeno vreme”, kaže Dragan Milovanović iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).

Kako objašnjava predsednik konfederacije Slobodnih sindikata Ivica Cvetanović, u Srbiji prema procenama između 70 i 80 hiljada ljudi radi preko agencija i dobro je što se teži uređenju ove oblasti, ali postoje stvari koje treba rešiti i to će se raditi kroz amandmane. On tvrdi da su radnici veoma nezaštićeni, jer će praktično ljudi zaposleni “preko” agencije biti vrlo lako zamenjivi.

Plata

Prema Zakonu o radu, zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti. Pod tim se podrazumeva posao za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost.

Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju kaže da radnik ima pravo na istu zaradu kao direktno zaposleni kod poslodavca “koji obavlja ili bi obavljao iste poslove, s obzirom na zahtevani stepen i vrstu stručne spreme, odnosno nivo kvalifikacija i posebna znanja i sposobnosti, odnosno kompetencije, složenost, odgovornost, radno iskustvo i druge posebne uslove za rad“. Ako poslodavac nema zaposlenog na istim poslovima, “ustupljenom zaposlenom ne može odrediti niža osnovna zarada od osnovne zarade zaposlenog kod poslodavca u istom stepenu stručne spreme, odnosno nivou kvalifikacije”.

Predstavnici sindikata su tražili i uvođenje bankarske garancije za rad agencija, što bi osiguralo naplatu zarada u slučaju da agencija prestane sa radom, međutim nisu naišli na pozitivan odgovor u Vladi. Ministar rada Zoran Đorđević ipak kaže da, iako radnike isplaćuje agencija, ukoliko ona u nekom trenutku ne isplati platu zaposlenom, može se naplatiti i od poslodavca.

Sindikalno organizovanje

Predlogom zakona se agencijskim radnicima garantuje sindikalno organizovanje i u agenciji preko koje rade i kod poslodavca kom su iznajmljeni. Oni takođe mogu da učestvuju u štrajku kod poslodavca kom su iznajmljeni. Zanimljivo je da se u skladu sa ovim predlogom ustupljeni zaposleni računaju “u ukupan broj zaposlenih kod poslodavca korisnika pri utvrđivanju ispunjenosti uslova za određivanje predstavnika zaposlenih u skladu sa zakonom”.

To znači da se prilikom utvrđivanja da li sindikat ima dovoljno članova kod poslodavca kako bi sa poslodavcem pregovarao o kolektivnim pravima radnika, agencijski radnici smatraju zaposlenima u firmi kojoj su iznajmljeni, iako to formalno nisu.

S obzirom na to da poslodavac može da raskine ugovor sa agencijom i tako radnike ostavi bez posla, pitanje je u kojoj meri radnici, imajući u vidu nesigurnost radnog mesta, zaista slobodu da se sindikalno organizuju i bore za svoja prava kod poslodavca.

Dragan Milovanović iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) objašnjava da je dobro to što poslodavcu neće biti omogućeno da u toku štrajka u firmi primi nove radnike, preko agencije, jer bi time mogao da “zaobiđe ove koji štrajkuju”.

Radno vreme i pauza

Prema Zakonu o radu, puno radno vreme u Srbiji iznosi 40 sati nedeljno, s tim što se opštim aktom može utvrditi da bude kraće od toga, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.

Što se tiče pauze u toku radnog dana, prema našem zakonu ona se uračunava u radno vreme i plaćena je. Čovek koji radni najmanje šest sati dnevno ima pravo pauzu u trajanju od najmanje 30 minuta.

Te odredbe trebalo bi da se primenjuju i na “agencijske radnike”, kao i na direktno zaposlene u firmama. Takođe, Zakon o radu kaže da na zahtev poslodavca, zaposleni mora da radi duže od punog radnog vremena i to u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad, ipak zakonski ne može da traje duže od osam sati nedeljno, a zaposleni ne sme da radi duže od 12 sati dnevno, uključujući i prekovremeni rad.

Godišnji odmor i porodiljsko odsustvo

Odredbe Zakona o radu primenjivaće se na zaposlene preko agencija i kada je reč o pravu na godišnji odmor ili porodiljsko odsustvo, pa će tako radnik posle mesec dana neprekidnog rada moći da ide na godišnji odmor. U jednoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana.

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu, stoji u Zakonu o radu.

Zaposlena žena prema Zakonu o radu imaće pravo da otpočne porodiljsko odsustvo najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.

Izvor: blic.rs

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

five + 7 =