GENERALNI SEKRETAR ASNS NA DEBATI “SIROMAŠTVO I ŽIVOTNA SREDINA”

U organizaciji Centra za demokratiju i Fridrih Ebert Stiftung , a povodom Svetskog dana borbe protiv siromaštva, održana je debata sa temom „Siromaštvo i životna sredina“. Debata je održana 22. oktobra 2019. godine, a u ime  ASNS učestvovao je Nebojša Raković, generalni sekretar.

Uvodničari su bili Zlata Vuksanović Macura iz Geografskog instituta SANU, Anđelka Mihajlov profesor FTN, Ksenija Pretovar, profesor PMF-a, Predrag Momčilović, novinar i Aleksandar Jovanović iz NVO „Očuvanje reka Stare planine“.

Polazište u debati bila je opšta teza da najsiromašniji najviše zagađuju životnu sredinu. Ova floskula koju u svetskim razmerama spinuju najveći zagađivači, a kod nas promovišu interesni lobiji, pre svega, iz sektora energetike i država, opovrgnuta je od strane svih učesnika činjenicama i ukazivanjem da devet najvećih korporacija zagađuju i doprinose uništavanju planete 70%, a sve favele sveta ispod 1%.

Istaknuto je da na globalnom nivou barem postoji svest da planetu treba spasiti i da je za to ostalo još samo dvadeset godina, posle toga bilo kakva i ma koliko efikasna bila akcija, neće biti delotvorna.

Koliki se značaj pridaje, ovom objektivno najvećem svetskom problemu, svedoči i posebna debata u Generalnoj skupštini UN i donete obavezujeuće dekleracije. U sociološkom smislu odbačene su sve teze o direktnoj vezi siromaštva i zagađivanja okoline i ukazano na suštinu da su najveći zagađivači najrazvijenija industrijska društva.

U Srbiji  problem zagađivanje okoline nije na listi prioriteta, samo se povremeno izjave političara ofarbaju u zeleno zbog dnevnih političkih potreba.

Promene mogu da donesu jedino otvaranje poglavlja 27. i pritisak EU da bi se nešto sistemski, barem formalno , preduzelo. Iako smo jedna od najzagađenijih evropskih zemalja, a svi najveći zagađivači su iz najbližeg okruženja, i dalje se forsira najprljavija varijanta elektrana na lignit i grade se dve nove i to kineskom tehnologijim kojoj  je zaštita okoline i ljudskog zdravlja na poslednjem mestu. Isti slučaj je i sa Borom.

Posledica je potpuna devastacija i sistemsko siromaštvo celih delova Srbije. Ceo Kolubarski kraj i veliki deo Stiga pretvoreni su u apokaliptičnu sredinu, građani potpuno osiromašeni, jel na primer,  u Drmnu imovina nema tržišnu vrednost, ne vredi apsolutno ništa, a svi koji ne rade u sistemu Kolubare ili Kostolaca su socijalni slučajevi. Termoelektrane u Obrenovcu i Kostolcu, zajedno sa jednom termoelektranom iz BiH, emituju 25% ukupnog zagađenja supmpor-diokdidom u Evropi. Beograd , za koji su dostupni kakvi takvi podaci,za razliku od drugih područja, posebno kriznih, gde su bilo kakvi podaci potpuno nedostupni, je  jedan od najzagađenijih gradova u Evropi. Uticaj na zdravlje stnovništva vidi se iz zdravstvenih troškova gde se procenjuje  da su zdravstveni troškovi, kao direktna posledica zagađenja u Srbiji, oko milijardu evra.

Poseban problem je što decenijama sve vlade nacionalni interes podređuju državnom interesu i vode iz kratkovidih, sebičnih, političkih ciljeva po zemlju i građane štetočinsku politiku.

Posebano je alarmantno  što niko od učesnika u debati ne vidi ni jednu političku opciju, a kamoli   političku partiju koja bi vodila drugačiju, odgovornu politiku.

Na debati je bilo reči i o ulozi sindikata u borbi protiv zagađenja. Istaknuto je da u sindikatima iz zemalja EU postoji razvijena svest i ozbiljno delovanje u ovoj oblasti. Sindikati tesno sarađuju sa organizacijama i pokretima i u svim aspektima zajednički deluju.

Sintezu stanja i šansi za bolju budućnost dao je, u svom zaključku, profesor Mićunović citirajuću poznate Ovidijeve stihove: „O prirodo, što stvori ovo čudovište koje će te uništiti“.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

eight + 4 =