PREDSEDNICA ASNS ZA “DANAS”

 

Država više nema toliko raspoloživih resursa za snažnu intervenciju jer se neracionalno zadužila za više od 600 miliona evra zbog isplate od 100 evra svim punoletnim građanima, a u ovu godinu i inače je ušla sa uvećanim javnim dugom zbog neumerenog povećanja zarada u javnom sektoru od oko deset odsto, ocenio je Fiskalni savet analizirajući efekte zdravstvene krize na fiskalna i ekonomska kretanja u ovoj i narednoj godini.

Naglašeno je da će u narednoj godini biti neophodna kontrola rasta penzija i zarada u javnom sektoru gde bi i zamrzavanje bilo opravdano jer se očekuje da će deficit države iznositi rekordnih sedam odsto BDP-a, a trebalo bi ga svesti na dva odsto kako bi se sprečio rast javnog duga koji će i inače na kraju ove godine premašiti 60 procenata BDP. Fiskalni savet je upozorio i da će po svemu sudeći pad BDP iznositi tri odsto, ali ukoliko se kriza sa epidemijom produži, može se očekivati i minus od pet procenata, pri čemu bi bez posla moglo da ostane između 30.000 i 50.000 ljudi.

– Ne mogu da se setim da Fiskalni savet u nekoj krupnijoj stvari nije bio u pravu sa svojim konstatacijama i dijagnozama, tako da i sada mislim da je to upozorenje sasvim umesno. Ja bih i malo zaoštrio i rekao da će nešto morati i sa penzijama da se uradi, iako sam i sam penzioner, jer će veliki broj zaposlenih ostati ili bez plate ili na minimalcu. Predstoji nam jedan period u kome će dohoci zaposlenih značajno opasti u odnosu na penzije i sa stanovišta društva kao celine, to nije dobar oblik neravnoteže. U krajnjem slučaju, treba postupiti po preporukama Fiskalnog saveta, ali ipak nisam siguran da će to biti dovoljno i da neće morati da se ide i malo drastičnije u kontrolu svih dohodaka uključujući i penzije. Sve zavisi od toga koliko će ovaj virus besneti. Ako on nastavi svoju aktivnost i posle jeseni i zadre u zimu, onda će verovatno morati i nešto drastičnije da se preduzima nego što to predlaže Fisklani savet – kaže za Danas Ljubomir Madžar, profesor emeritus Alfa univerziteta, i dodaje da su preporuke Fiskalnog saveta u ovom trenutku sasvim umesne.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić procenjuje da će već od jeseni, kada se izgubi efekat isplaćenih minimalaca, ekonomija Srbije biti i u znatno gorem stanju nego što to u ovom trenutku navodi Fiskalni savet.

– Sindikalni poverenici širom Srbije javljaju nam da ih poslodavci već sada pozivaju kako bi im predočili koliko je teška situacija, koliko nema proizvodnje, izvoz je otežan, nema para i ti razgovori su priprema za ono što nam dolazi od jeseni kada mnoge firme više neće moći da funkcionišu. Pre dva dana bio je jedan takav sastanak u Valjevu, u Krušiku, gde su sindikati burno reagovali zbog predloga da dođe do smanjenja regresa, toplog obroka i prevoza, kako bi se sprovele mere štednje. Objašnjeno im je da postoje problemi i sa poslovima koji su ugovoreni i završeni, jer ih naručilac ne preuzima zbog toga što je Srbija među epidemiološki ugroženijim zemljama – kaže Savić.

Ona dodaje da ne može da proceni koliko će iznositi pad BDP-a, ali da je sigurna kako će bez posla ostati daleko veći broj nego što je to Fiskalni savet označio.

Veruje da ćemo već od septembra i oktobra govoriti o armiji od pola miliona nezaposlenih, pri čemu će u te grupe spadati osim onih koji su bili u stalnom radnom odnosu i druge kategorije, poput radnika na određeno, pod ugovorom, na crno, radnika angažovanih u sada ugroženim granama poput turizma, ugostiteljstva ili sezonskih koji sada nisu mogli da odu u neku od zemalja Evropske unije kako bi radom tokom letnjih meseci obezbedili potporu kućnom budžetu.

„Statistika to možda neće prikazati – sve te kategorije, ali mi ćemo na jesen imati armiju socijalno ugroženih ljudi, bez sredstava za život a to će biti ogroman pritisak i na zapošljavanje i na socijalne fondove“, kaže Ranka Savić.

Zdravstvo, a ne Hram

Fiskalni savet smatra da su pojačana izdvajanja za izgradnju infrastrukture najbolji vid javne potrošnje za oporavak privrede a da je nedopustivo da se budžetske rezerve koriste na donacije poput dogradnje Hrama svetog Save. Upozorio je i da je u poslednje tri godine država u opremanje vojske i policije izdvojila tri puta više nego zemlje CIE pa bi deo tih sredstava trebalo preusmeriti u komunalnu infrastrukturu, zaštitu životne sredine, prosvetu i zdravstvo. Podseća se da država deset godina ne uspeva da obnovi kliničke centre iako su sredstva obezbeđenja 2006. godine.

Poljoprivreda vuče BDP

Pad BDP-a u Srbiji će biti manji nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope zbog strukture privrede, a ne boljih ekonomskih politika. „U Srbiji relativno veliki deo privrede proizvodi egzistencijalna dobra za kojima nije pala potražnja, pre svega hranu zbog čega je učešće poljoprivrede u ekonomiji 7,5 odsto, a u zemljama CIE, članicama EU oko 3,3 odsto“, naveo je Fiskalni savet i dadao da je u razvijenim zemljama zapadne Evrope učešće poljoprivrede u BDP oko 1,5 odsto.

Devetsto evra – loš signal

U analizi Fisklani savet upozorava da je nedopustivo povećavati plate u državnim preduzećima među kojima je Elektroprivreda Srbije koja „godinama loše posluje, a gde su plate 80 odsto iznad proseka u privatnom sektoru“. Posebno se, naglašava Savet, ne sme dozvoliti da se eventualno povećanje cene struje iskoristi za rast zarada u EPS-u koje su u proseku oko 100.000 dinara. Fiskalni savet je ocenio da su „pogrešni signali državnih zvaničnika koji se sve češće šalju u javnost da će prosečne plate 2025. godine biti 900 evra i da takve tvrdnje nisu bile kredibilne ni pre krize“.

 

Izvor: https://www.danas.rs/ekonomija/madzar-mozda-ce-i-penzije-morati-da-se-diraju/

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

nine − 2 =