STATUS RADNIKA NA NEZAVIDNOM NIVOU

Izvor: Politika, Marija Brakočević

 

Rade „na određeno vreme” i po deceniju i više, prekovremeno im se ne plaća, mobing još prisutniji u pandemiji, preraspodeljuje im se radno vreme, lako dobijaju otkaze…

U statusu „zaposlen na određeno vreme” radnici ostaju 10–15 godina. Poslodavci preraspodeljuju radno vreme bez konsultacija sa zaposlenima. Mobing je prisutniji nego ikad. Veliki broj poslodavaca ne plaća prekovremeni rad, a radnici dobijaju slobodne dane koje nikada ne iskoriste zbog potreba posla. Mnogi isplaćuju zarade manje od minimalne. U Srbiji se mnoštvo prava iz oblasti rada izgleda ne poštuje kako bi trebalo.

Kako ističe Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), radnička prava nisu na zadovoljavajućem nivou zato što je na snazi, pre svega, restriktivan i loš Zakon o radu. Ipak, i kada bi se, dodaje ona, takav kakav je, zakon iole primenjivao i poštovao, položaj zaposlenih bio bi znatno bolji.

– Stalno upozoravamo da se pojedine zakonske odredbe apsolutno krše. Jedna od njih se odnosi na rad na određeno vreme koje zakonski može da traje maksimalno 24 meseca, izuzetno tri godine. Međutim, danas u Srbiji u mnogim mestima radnici na određeno rade deceniju i više. U namenskoj industriji, javnom sektoru i državnoj upravi to je normalna pojava, ali u uslovima pandemije ti ljudi su ipak nepravedno ugroženi, jer se sada ugovori o radu upravo raskidaju onima koji su angažovani na određeno. Da se zakon poštovao, ti radnici bi odavno imali ugovore na neodređeno i ne bi bili u opasnosti da im ugovori o radu ne budu produženi – podseća Savićeva.

Status pojedinca i radnika kod nas nije na zavidnom nivou, jer veliki broj građana ne ostvaruje svoja prava. Oni se sindikatima svakodnevno žale na kršenje radničkih prava iz oblasti Zakona o radu, na gubitak posla, mobing…

– Ne prođe nijedan dan da na adresu asocijacije ne stigne pritužba radnika na kršenje prava. Nisu oni uvek u pravu, neke žalbe nisu osnovane, ali većina ipak jeste. Konstantni problem je i loš socijalni dijalog, pa se zakoni često donose bez bilo kakvog mišljenja sindikata ili uvažavanja njihovih primedbi. Primer za to je Zakon o socijalnim kartama – dodaje ona.

Radnici se učestalo žale na lošu preraspodelu radnog vremena koja je za njih krajnje nepovoljna. Savićeva navodi primer „Bambija” iz Požarevca kada je pokušao da uvede rad u smenama.

– Obično to podrazumeva rad u jednom cugu, dve smene zaredom ili najmanje 12 sati, što je nepovoljno po zaposlene, jer dolazi do premora, popuštanja pažnje, zaražavanja koronom… Sindikati su se pobunili i „Bambi” na kraju nije usvojio plan preraspodele radnog vremena – podseća Savićeva.

Mobing je prisutniji nego ikada, a posebno se povećao u pandemiji. Za prethodna četiri meseca asocijacija je dobila više od 30 takvih prijava.

Zakon o radu, recimo, propisuje, četiri do pet razloga za gubitak posla, a danas je taj čin postao kao „dobar dan” pojedinim poslodavcima koji olako dele otkaze. Na meti su i predsednici sindikata.

– Otkaz je recimo uručen predsedniku sindikata u „Galenici”, u roku od 10 dana. Isto je prošao i predstavnik zaposlenih u „Pivari Valjevo” pokušavajući da od poslodavca dobije odgovore na škakljiva pitanja. Zato smo prinuđeni da pokrećemo sudske sporove kako bismo vratili radnike na posao, ali oni dotad ostaju bez zarada, što je velik problem – objašnjava Ranka Savić.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

twenty + three =