10. DECEMBAR – MEĐUNARODNI DAN LJUDSKIH PRAVA

Foto: freepik.com

Dan ljudskih prava, 10. decembar obeležavamo u  dramatičnim okolnostima pandemije koja ugrožava najprirodnije, prvo i iskonsko ljudsko pravo, pravo na život.

Globalizacija, potrošačko društvo, pojedinačni i društveni egoizam, a pre svega spinovanje do apsurda novog seta prava i stavljanja na pijedestal kao primarne i prioritetne vrednosti savremenog sveta doveli su do zaborava, zanemarivanja i permanentnog kršenja prava od kojih bukvalno zavisi ljudski život kako pojedinca, tako i porodice, a pre svega, prava na rad, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i iznad svega fundamentalnog prava na život.

Pandemija je u potpunosti ogolela i razbila iluzije o globalnom svetu inkluzije i anarhičnom društvu apsolutnih sloboda i jasno ukazala da su osnovne tradicionalne vrednosti nezamenjive i osnova na kojima jedino može da počiva savremeno društvo.

 U našem društvu gde su devalvirane, ruinirane i unižene sve vrednosti, počev od porodice, obrazovanja, znanja, empatije, elementaranih ljudskih odnosa, gde više ne postoje autoriteti ni roditelja, ni profesora, ni stručnjaka, ni dokazanih rodoljuba,  gde svakodnevno gledamo kako se uništava   stručni  autoritet i lični integritet  mislećih ljudi i to zarad jeftinog politikanstva, gde nauku menja vikipedija, a relevantne činjenice površnost, kvazi zabrinutost opšteg smera i papagajsko ponavljanja fraza u koje ne veruju ni oni koji ih izgovaraju.

I od silne brige dežurnih  zaštitnika prava opšteg smera niko se ne seti prava radnika, valjda nije dovoljno fensi, a ni probitačno. A radnici žive u prekarijatu, obespravljeni anti radničkim zakonima, nezaštićeni od Države, u prenapregnutom sistemu rada, niskih zarada, legalizovanom mobingu i permanetnom strahu od neizvesnog sutra. A pravo na rad, zaštitu na radu, adekvatnu zaradu i odmor je osnova iz koje proizilaze, od koje zavise i bez kojih nema i ni svih drugih ljudskih prava. Briga za posao i egzistenciju porodice jednaka je ili važnija i od brige za zdravlje ili sopstveni život.

 Zbog kratkovidih političkih igrica i besmislenih dnevnih rejtinga, uništen je autoritet države, pa je normalno što se, na primer, anti kovid mere  doživaljaju kao ugrožavanje prava, teror, što se ignorišu, a ponekad tretiraju i kao dobar vic ili što državna preduzeća godinama zakidaju na platama radnicima i  baš ih briga za zakone te iste Države koja ih je osnovala, koja postavlja upravu i direktore, i to sve bez ikakvih posledica.

I uvek je kriv narod, a ne nespremna i nesposobna Država koja ne može da sprovede ni elementarne  mere koje je sama donela.

ASNS upozorava i zahteva od Države da se uozbilji, da strategije, politike i mere targetira blagovremeno, selektivno i proporcionalno na ozbiljan, organizovan, posvećen i odgovoran način, a primaran i suštinski cilj mora da bude briga za radnike, zaštitu njihovih prava, fer zarade, dostojanstvo radnika i rada jer od toga zavise i sva druga elementarna ljudska prava i slobode, a pre svega život građana i opstanak i kohezija celokupnog društva.

U Beogradu, 09.12. 2021. godine

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

4 × 1 =