KAKO UPRAVLJATI MEDIJIMA BUDUĆNOSTI

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić i potpredsednik ASNS Simo Blagojević učestvovali su na konferenciji “Kako upravljati medijima budućnosti”, koju je organizovala Nova ekonomija uz podršku USAID, OEBS, MDIF, EU Delegacije, portala Nova.rs i Direct Media.

Teme konferenicije: Da li je TV i dalje medij budućnosti ili postaje medij prošlosti, Budućnost novina i portala i Novi trendovi medijskog oglašavanja.

Na konferenciji je učestvovao veliki broj direktora, urednika i novinara medija u Srbiji.

 

,,Kako upravljati medijima u budućnosti”

Izvor: NUNS, link: https://nuns.rs/kako-upravljati-medijima-u-buducnosti/

Da li je TV i dalje medij budućnosti, da li je, ipak, odzvonilo štampanim medijima? – neka su od pitanja na koja su pokušali da odgovore učesnici konferencije „KAKO UPRAVLJATI MEDIJIMA BUDUĆNOSTI”, koju je organizovala Nova ekonomija.

 Bojan Brkić, glavni urednik Euronews-a, kaže da se televizija našla u problemu kada je tehnologija ubrzala tempo života, jer ljudi više nemaju vremena za medije.

„Mislim da istraživanja pokazuju da se najviše informacija konzumira u nekim međuperiodima, kad se čeka u čekaonici, vozi prevoziom… a televizija to ne omogućava“, kaže on.

To se pogotovu odnosi na mlade ljude čiji je tempo života brži. Stariji imaju vremena i svoj život mogu da organizuju oko televizijskog programa.

Bojan Brkić kaže da će postati besmislene nacionalne frekvencije.

„Operatori imaju mnogo informacija o svojim korisnicma, pojaviće se i u domenu kablovske televizije samo što nisu algoritmi koji će nuditi personalizovani sadržaj i nudiće vam ono što volite“, navodi on.

Milena Đuričić, suvlasnik Videomite, kaže da, kada je TV emisija pravilno opremljena, ona je u trendingu na Jutjubu.

„To znači da je u formatu koji je opremljen za korisnika koji ga konzumira na određen način. Ako se nešto konzmira na telefonu, u saobraćaju, to mora da ima titlove, mora da bude kraće“.

Mediji, kaže, moraju da prihvate da živimo u svetu koji je multipliciran i ima različite platforme za distribuciju. Ne mogu da misle samo na jedan kanal,  nego treba da prave sadržaj koji se može konzumirati u različito vreme na različitim platformama, kaže Đuričić.

Igor Božić, programski direktor N1, kaže da je ključna stvar kredibilitet. Prema njegovim rečima, možetese  na lak način dobiti velika publika tako što ćete se mediji baviti skandalima, ali to nije uslov postojanja.

„Poenta je da opstanete jer će publika da vam veruje u svako vreme i da zna da će kod vas da nađe sadržaj koji je tačan“.

N1 je, kaže, krenuo kada je počeo da se razvija digitalni sadržaj.

„Postali smo prepoznatljivi zbog nezavisne uređivačke poliike, ali i jer smo prepoznali društvene kanale, priče smo postavljali na Twiter, Facebook, Youtube“, kaže Božić i dodaje da su ih u početku zvali tviter televizija.

Zoran Stanojević, urednik RTS-a, smatra da je televizija medij neizvesnosti, ako je nešto neizvesno to može da ide samo na televiziji.

„Kada se gleda utakmica koja se igra uživo, kakav je smisao da je vraćate unazad. Ako nešto gledate u tom trenutku ta stvar je bitna, kada prođe – nema smsla. Ne možete na internetu da postignete tu neizvesnost kao na TV-u“.

Vladimir Stankovićautor podkasta Biznis priče, kaže da on i njegova okolina ne gledaju televiziju, ali je plaćaju, a to jer u okviru paketa ne mogu da dobiju interenet bez televizije.

„I taj TV uglavnom služi za strimovanje Netfliksa i Jutjuba. To jedina funckija TV-a moje generacije“, kaže Stanković.

Veselin Vačkov, direktor „Lidove novini“ iz Češke, kaže da štampani mediji nisu ni budućnost, ni prošlost.

On smatra da će u godinama pred nama biti štampanih medija, te dobro profilisanih magazina koji imaju određenu nišu, ali da je digitalna transformacija i razvoj onlajn pretplate za takve medije „pitanje života i smrti“.

 Vačkov kaže da postoje istraživanja koja pokazuju da sajtovi koji imaju alatke za personalizaciju beleže rast vremena koji čitaoci provode na njima. Sa strane biznisa, personalizacija je dobra za medije, smatra on.

Međutim, treba izbegavati ekstreme i tu je dobar hibridni model – kombinacija personalizacije i ljudskog elementa, kaže Vačkov.

„To znači da neću dozvoliti robotima da odluče šta je na vrhu mog vebsajta, na primer 6 prvih pozcija treba da je uređivačka odluka“, rekao je on.

Jelena Tušupdirektorka digitalnog razvoja sa Nova.rs, ne smatra da je tabloid ružna reč, već drugi način predstavljanja stvarnosti koji je „people oriented“.

„Nova.rs je evoluirala u jedan koncept koji ima jak informativni brend gde istražujemo priče. Svakih mesec dana imamo jednu ekskluzivu, vrlo nam je važno da informativni deo bude relevantna autorska istraživačka priča, a sa druge strane smo u prilici da ponudimo korisnicima i drugi sadržaj  kao što je „Show“ i sportski“, rekla je ona.

Bojan Cvejićdirektor i glavni urednik portala Danas, kaže da ozbiljan sadržaj može da se spakuje tako da odgovara novim potrebama publike.

„Svaki naslov treba da bude klik bejt, ali to ne mora da bude pogrdan pojam, to je suština novinarstva. Ako naslov nije takav da privlači pažnju, nećemo doći ni do te naše publike, koja neće hteti da pročita našu vest“, kaže Cvejić.

On smatra da i tabloid i klik bejt imaju pogrdno značenje, jer većina tabloida nije „tabloid“ već šire propagandu.

Sanja Lalevićglobal Meta Comms & Education Lead, kaže da mnogi biznisi i mediji posmatraju platformu na način da ona treba da pretpostavi i da im da ono što očekuju, a bez adekvatnih ulaza sa njihove strane.

Kada se radi o bustovanju, Lalević smatra da se „naravno uludo troši novac ako nisu definisani biznis ciljevi do kojih želimo da dođemo“.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

6 − 4 =