KONFERENCIJA “DA LI ĆE ENERGETSKA PREDUZEĆA DA ZAPALE ŠIBICU U BUDŽETU”

Business Info Group uz podršku National Endowment for Democracy organizovao je 8. novembra konferenciju na temu “Da li će energetska preduzeća da zapale šibicu u budžetu”, kojoj je prisustvovao glavni menadžer Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Dragan Milovanović

O temi su govorili Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju i Slobodan Perović, konsultant na razvoju projekata OIE i projekata za zaštitu životne sredine.

U vezi sa temom panelisti su diskutovali o sledećim pitanjima:

  • Koliko dosad iznose garancije i subvencije EPS-u i Srbijagasu;
  • Koliko iznose pozajmice “ispod crte”;
  • Imaju li enegetska preduzeća problema sa likvidnošću, solventnošću i poslovanjem;
  • Kako na duži rok obezbediti energetsku nezavisnost (odnosno manju zavisnost) zemlje;
  • Na čemu bi nova Vlada Srbije trebalo da napravi uštede, od kojih programa subevncija i investivionih projekata bi trebalo odustati;
  • Kriza solventnosti lokalnih preduzeća u sektoru daljinskog grejanja;
  • Može li nezadovoljstvo građana uslugama u energetskom sektoru da izazove socijalne nemire.

 

EPS će nastaviti da pravi gubitke, a toplane traže povećanje cena

Izvor: novaekonomija.rs (https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/eps-ce-nastaviti-da-prave-gubitke-a-toplane-traze-povecanje-cena)

Elektroprivreda Srbije (EPS) je od prošle jeseni napravila gubitke od milijardu evra, uglavnom za uvoz skupe struje, a gubici ovog preduzeća će nastaviti da se gomilaju i ove i naredne zime.

Kakva će biti energetska situacija tokom zime niko ne zna, ona zavisi i od međunarodnih okolnosti, jer je Srbija integrisana u strujni sistem Evrope, koji je u velikim problemima.

Većina domaćih toplana, od njih 66, predala je zahtev za povećanje cene grejanja od 2 do 36 odsto, a neće se libiti da se za pokrivanje gubitaka obrate i svojim osnivačima, odnosno opštinama i gradovima.

To su neke od poruka sa foruma „Da li će energetska preduzeća da zapale šibicu u budžetu?“ koji je organizovala Business Info Group uz podršku National Endowment for Democracy. 

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, oceno je da EPS više nije rizik za javne finansije, već da je postao trošak, a da je država za energetska preduzeća i poskupljenje gasa, od prošle jeseni platila dve milijarde evra.

„Rashod ćemo pokriti zaduživanjem, ta sredstva koje dajemo njima nećemo moći da dajemo na, na primer, unapređenje obrazovanja koje je u Srbiji jako loše, nećemo moći da dajemo ni na druge vitalne funkcije“, rekao je on.

Govoreći o novom rebalansu budžeta, on je ukazao na njegovu nedovoljnu tranasparentnost.

„Već par godina imamo nedovoljno transparentan budžet, mi smo videli te 1,2 milijarde budžetskih pozajmica, pa smo inderektno zaključili da se radi o energetskim preduzećima, ali to ne piše eksplicitno u budžetu. Jako je važno i problematično to što ne piše kom energetskom preduzeću i za koje svrhe (se izdvaja novac)“, kaže Altiparmakov.

On kaže da su EPS i Srbijagas u dosta različitoj poziciji i da su različiti uzroci njihovih problema.

„Problemi Srbijagasa, su posledica međunarodnih kretanja cena gasa, pa je on kao preprodavac osuđen na gubitke, jer je poliitčka odluka da se subvencioniše cena gasa“.

Sa druge strane, kada se radi o EPS-u, tu se govori o jako lošem poslovanju, zbog kog je Fiskalni savet često u svojim analizama upoozoravao da je EPS „veliki potencijalni problem i za budžet i za srpsku ekonomiju“, poručuje on.

Altiparmakov dodaje i da se problemi nisu rešavali, pa se „implozija sistema desila u najgorem momentu“, kada imamo cene energije, gasa ili struje na vrhuncu.

Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju, kaže da je u vreme neverovatnih promena i neizvesnog okruženja, Srbija imali havariju u EPS -u, te je situacija bila „dramatična i jako skupa“.

„Serija problema se desila u najgorem trenutku, kada je došlo do naglog skoka roba i usluga i lomova na energetskom tržištu. Nafta je skočila pet-šest puta u 12 meseci, gas je poskupeo 36 puta, kada se pogleda vršna cena tokom (prestanka rada) Severnog toka“, rekao je on.

Mora da se utvrdi odgovornost za havariju koja se desila u EPS-u, jer ne smemo da dođemo ponovo u istu situaciju, dodaje Šestović.

„Koridor 10 je koštao nešto više od milijardu evra, troškovi za EPS su potrošili ceo jedan novi auto put“.

Šestović poručuje da EPS mora operativno da se stavi na zdrave noge, moraju da se obnove kapaciteti, a država i EPS moraju da budu transparentniji, da građani znaju kako posluje to javno preduzeće.

„Najveći problem je što se veliki sistemi održavaju u v.d. stanju, vi ne možete sisteme koji imaju hiljade zaposlenih, milijardu evra prometa, da držite na nekom privremenom menadžmentu koji nema sva ovlašćenja, ni sve nadležnosti, i ne može da razmišlja stateški“, rekao je Šestović.

Srbiji je, dodaje, potreban stalni menadžment koji se odgovorno ponaša. „Da se zna kuda se ide i da se zna kakava je situacija u velikim sistemima“.

Šestović kaže da postoje i problemi koji „ne mogu da se reše parama“, jer se na primer, neki delovi i neke mašine čekaju već dve godine.

„I za tu otkrivku je potrebno mnogo vremena, tu je otkup zemlje, ne može preko noći sada da se reši“, kaže Šestović.

„Kakva će biti zima, na to niko ne može da da tačan odgovor. Energetski sistem čitave Evrope, a mi smo integrisani u strujni deo sistema, je u velikim izazovima i problemima. Mi smo mala zemlja i proizvođač, zavisimo od svih dešavanja u Evropi“, rekao je Šestović.

On je naveo probleme sa hidropotencijalnom u Norveškoj, nuklearnim reaktorima u Francuskoj, a na sve to i tu je i rat u Ukrajini.

Prema njegovim rečima, u zavisnosti od toga kakava situacija bude u Evropi, tako će biti i kod nas.

„Ako ima struje na tržištu mi cemo je kupiti, platićemo koliko moramo“.

Slobodan Perović, konsultant na razvoju projekata obnovljivih izvora energije (OIE)i projekata u zaštiti životne sredine, ocenjuje da Srbiji preti rizik „stotinu posekotina na lokalu“, te da je većina toplana predala zahtev za povećanje cene grejanja od 2 do 36 odsto.

„U ovom trenutku vi imate jasno i nedvosmisleno stav toplana da razliku između naplate i onoga što prihoduju od naplate snosi osnivač, odnosno lokalne samopurave. Oni će se bez pardona obratiti lokalnim samoupravama, mene to brine,  ta kriza koja moze da se prelije na gradove i opštine“, rekao je Perović.

U Srbiji od 60 toplana tačno 36 koristi gas, 27 rade na mazut, 13 ugalj, a devet na biomasu.

Dosta njih ima mogućnost konverzije, odnosno dvojnog korišćenja energenata, ali 16 sistema radi samo na gas i nema alternativu, kazao je Perović.

„Neke od toplana znaju da će procenat naplate pasti kada se povećaju cene, oni mogu samo osnivaču da se obrate“.

Govoreći o obnovljivim izvorima energije, Perović je ukazao na talas kompanija koje sada ulažu u solarne panele, kako bi povećale procenat energetske nezavisnosti i sprečile da ih udar cena izbaci iz neke vrste finansijske stabilnosti.

On je naveo i da uredbe koje regulišu nakanadu za pristup distributivnom sistemu, nisu bile do kraja dorečene i da je neophdno rešiti te stvari, kao štu su mrežarine i pitanje pdv-a.

Perović je rekao da Srbija ima kampanju za uštedu energije i da je resorna ministarka kazala da smo kroz nju uštedeli 50 miliona evra. Međutim, kako je rekao, gradovi su trošili više struje dok nije bilo grejanja.

„Ali ko su naveći dužnici za isporučenu energiju? Pored Ziđnina, na drugom mestu je Energetika Kragujevac, pa onda Toplana Bor, imate opet firme koje generišu gubitak“, rekao je Perović.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

sixteen − 6 =