SVETSKI EKONOMSKI FORUM (WEF): PET RAZLOGA ZAŠTO BI ČETVORODNEVNA RADNA NEDELJA MOGLA BITI BUDUĆNOST RADA

Izvor: BLIC.RS (https://www.blic.rs/biznis/strategija/pet-razloga-zasto-bi-cetvorodnevna-radna-nedelja-mogla-biti-buducnost-rada/6eptc3m)          Foto: Freepik.com

Na Svetskom ekonomskom forumu (WEF) je razgovarano o potrebi uvođenja četverodnevne radne nedelje. Izdvojeno je pet razloga zašto bi se ona morala uspostaviti.

Organizacijski psiholog Adam Grant je podsetio na iskustvo američkog industrijalca Henryja Forda, govoreći u prilog četverodnevne radne sedmice.

“Henry Ford je pre jednog stoljeće, ne znajući da ima prosvetiteljske poglede o menadžmentu i brigu o ljudima, skratio radnu nedelju sa šest na pet dana zbog toga što je shvatio da su ljudi više produktivni. Podigao se moral, bilo je više lojalnosti i bilo je manje otkaza. Rekao da je to dobro za poslovanje. Onda smo se počeli čuditi: Dobro, zašto smo stali na pet radnih dana? Da li je to naređeno ili je reč o ljudskoj konstrukciji koju treba propitati”, ukazao je Grant.

Četverodnevnu radnu nedelju već uvode vlade i velike kompanije – od vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata do kompanije Unilever. Pet razloga zbog kojih se smatra da su četiri radna dana dovoljna jesu to što je to dobro za planetu zemlju, da je to dobro za produktivnost i što je na dobrobit ljudi, da bi se mogli spasiti životi i uštedeti novac, što će ljudi imati veću kontrolu nad svojim životima te što će radnici imati više fleksibilnosti.

DOBRO JE ZA PLANETU ZEMLJU

Hillary Cottam iz Centra za petu društvenu revoluciju je obrazložila zašto se sa četiri radna dana nedeljno doprinosi zaštiti planete Zemlje.

“Jedna od stvari o kojima moramo razgovarati jeste klimatska agenda, jer postoje dobra istraživanja koja pokazuju da manje raditi znači to da manje putujemo i da manje kupujemo i da imamo više vremena”, istakla je Cottam.

Kada je Microsoft 2019. u Japanu uveo četverodnevnu radnu nedelju potrošnja struje je smanjena za 23 posto, dok je potrošnja papira smanjena za 59 posto.

DOBRO ZA PRODUKTIVNOST I DOBROBIT LJUDI

Emirati su zaposlenima u javnom sektoru uveli četverodnevnu radnu nedelju.

“Neki od prvih podataka koje smo prikupili su zaista obećavajući. Zaposleni, njih 70 posto je izvestilo da učinkovitije rade, da bolje određuju prioritete i da tokom nedelje bolje upravljaju vremenom. Sjajno je to što se broj izostanaka sa posla smanjio za 55 posto te je 71 posto zaposlenih izvestio da više vremena provodi sa porodicom”, obrazložila je ministrica razvoja UAE Ohood Bint Khalfan Al Roumi.

UŠTEDA NOVACA

Cottam se pozvala na podatke agencija Ujedinjenih nacija kako bi naglasila koliko je dug rad štetan po zdravlje.

“Ono što je važno jeste koliko je skup prekovremeni rad. Podaci Međunarodne organizacije rada (ILO) i Svetske zdravstvene organizacije (WHO) govore da nas rad ubija, jer kada mnogo radite, onda morate znati da se društvo suočava s masovnim krizama u mentalnom zdravlju. Društvo se suočava sa svim vrstama bolesti”, napomenula je.

Prema podacima WHO-a, dugi, višesatni rad godišnje u proseku usmrti 745.000 ljudi. Skoro devet posto globalne populacije sedmično radi 55 sati i duže.

VIŠE KONTROLE NAD SVOJIM ŽIVOTOM

Anne-Marie Slaughter iz organizacije New America smatra da se uvođenjem četverodnevne radne nedelje omogućava da u celosti budemo ljudska bića.

“Mislim da time dobijamo vreme da u celosti budemo ljudska bića. Hillary(Cottam) i ja smo mnogo pisali o onome što smo nazvali Sapiens Integra. Dakle, postoji mitski homo economicus – ljudsko biće koje je kontinuirano racionalno i koje je upravljano potrebama te postoji potpuno ljudsko biće koje je zbrinuto, koje ima interakcije i ostale dobre stvari”, navela je Slaughter.

U poslednjih nekoliko godina postoji nužda da se rad učini više fleksibilnim i mnogi radnici žele da ostane tako.

“To je možda deo uticaja koronavirusa i pandemije tokom koje su ljudi prošli kroz rolokoster promena. Radili su kod kuće, linija između privatnog i profesionalnog života je zamagljena. Kada su se počeli vraćati u kompanije, onda je bilo tenzija. Tražili su više fleksibilnosti, više dobrobiti”, podsetila je ministarka iz UAE.

RADNICI TRAŽE VIŠE FLEKSIBILNOSTI

Zadovoljstvo radnika je na današnjem tržištu rada veći prioritet. Na to je ukazao i Jonas Prising iz globalne kompanije za zapošljavanje Manpower Group.

Naglasio je da radnici sve više žele biti u kompanijama koje im omogućavaju fleksibilnost i to da mogu praviti izbore. Ocenio je da će tako i ostati.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

nineteen − 9 =