Foto: freepik.com
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine proglasila 20. februar za Svetski dan socijalne pravde kao podsećanje na neophodnost promocije slobode, veće zaposlenosti, solidarnosti i jednakih prava za sve ljude širom sveta i kako bi se međunarodna zajednica ujedinila u naporima ka iskorenjivanju siromaštva. Pet je osnovnih principa socijalne pravde: dostupnost resursima, pravednost, uključivanje, različitost, poštovanje ljudskih prava.
Gde je Srbija na Međunarodni dan socijalne pravde? Koliko se gore navedeni principi poštuju, a koliko još treba da radimo na njima?
U trećem kvartalu prošle godine u Srbiji stopa zaposlenosti je iznosila 50,7%, a nezaposlenosti 9%, pokazala je anketa o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku. U odnosu na isti period prethodne godine, neznatno je i to za 0,5 procentnih poena porasla stopa zaposlenosti.
Statistika, recimo, izostavlja rad na crno koji je i dalje veliki problem kod nas. Uzmimo za primer dostavljače, koji uglavnom rade preko posrednika i na crno, a povrh svega plaćaju određeni procenat od svoje zarade posrednicima. Dalje imamo i blizu 300.000 ljudi u Srbiji koji mesec završavaju sa minimalnom zaradom na svom računu. Ovo je, pored rada na crno jedan od većih kamena spoticanja na putu ka ostvarenju socijalne pravde.
Jedan od postulata socijalne pravde je dostupnost usluga u oblasti socijalne, zdravstvene zaštite, što je sa jedne strane nedostižno onima koji rade na crno, a sa druge strane uzimajući u obzir stanje u našem zdravstvenom sistemu nedostižno većini, jer mnogi rešenje za svoje zdravstvene problem moraju da potraže u privatnim zdravstvenim ustanovama.
Država jačanjem svojih institucija treba da spreči zloupotrebe svih ovih principa i da olakša put ka socijalnoj pravdi.
Sa 20% ljudi koji su u Srbiji u riziku od siromaštva, možemo slobodno reći da baš i nema socijalne pravde. Odatle imamo nezadovoljstvo kako zaposlenih, tako i nezaposlenih. Kada je čovek primoran da živi u siromaštvu i bez zaposlenja – to je povreda njegovih osnovnih ljudskih prava. Socijalna pravda ogleda se i u uključivanju, odnosno dijalogu, a socijalne pravde neće biti dok ne bude sproveden socijalni dijalog koji nije “pro forme” ostvaren, već zbog suštinskog rešavanja problema.