SAOPŠTENJE ASNS POVODOM MEĐUNARODNIH DANA NESIGURNOG POSLA I DOSTOJANSTVENOG RADA

Danas je Svetski dan nesigurnog posla, a sutra, 7. oktobra, Svetski dan dostojanstvenog rada. I nije slučajnost što se ova dva dana obeležavaju jedan za drugim jer su nesigurnost posla i dostojanstvo rada dva lica u ogledalu društva i odnosa države prema radnicima.

Nesigurnost, delimično i mestimično zaposlenje, neizvestan rad, problematični radni uslovi i, posebno, neizvesna socijalna sigurnost je realnost u kojoj život živi oko 700.000 prekarnih radnika koji godinama rade na određeno vreme, na povremenim poslovima, preko agencija ili rade na crno.

Sama definicija prekarnog rada ukazuje na njegovu suštinu, neizvesnost i proleterijat. Nesigurnost posla i prekarni rad su najčešće sredstvo preko koga poslodavci prenose sve rizike poslovanja, odgovornosti, poslovnih promašaja na radnike težeći da ukinu radni odnos i svet rada svedu na fleksibilan rad i trenutnu potrebu za radnicima. Problem je što država ne samo da ne sprečava prekarijat, već ga u najmanju ruku toleriše i podržava i to strateški, stvarajući  institucionalni okvir kroz radno zakonodavstvo, pritom ne mareći za pogubne posledice po društvo koje se rapidno socijalno raslojava i puca po svim šavovima.

Prekarni rad je negacija dostojanstvenog rada koji je, da podsetimo, rad za koji se dobija poštena zarada, koji obezbeđuje sigurnost zaposlenja i socijalnu sigurnost za radnika i njegovu porodicu, pruža dobre izglede za lični i profesionalni razvoj i socijalnu integraciju, daje slobodu da se slobodno izraze mišljenja i stavovi, radnici slobodno organizuju i učestvuju u odlukama koje utiču na njihov rad i živote, kao i jednak tretman i mogućnosti. Kakav je nivo dostojanstvenog rada nije teško zaključiti kad država ne poštuje svoje odluke, a državni organi ne rade svoj posao, kad je mobing postao standard i osnovno sredstvo u odnosu poslodavaca prema radnicima, kad se socijalni dijalog sveo na puku i iznuđenu formu, kad 750.000 ljudi živi na granici siromaštva.

ASNS ponovo zahteva hitnu promenu radnog zakonodavstva u kome bi se ukinuo rad van radnog odnosa, najstrožu kontrolu rada i ponašanja poslodavaca sa pripadajućim konsekvencama i, iznad i pre svega, promenu strategija i politika koje na društveni i državni pijadestal stavljaju korporacije, banke i poslodavce, a radnike svode na proste izvršioce radova i to za male pare. Rad, radno dostojanstvo, radnici, njihove porodice i njihova dobrobit moraju da budu osnov, suština i cilj svih strategija i politika države i to je jedini način i uslov da ponovo počnemo da gradimo socijalnu koheziju i beskonfliktno društvo.

U Beogradu, 6.10. 2025. godine

 ASNS