ASNS ASOCIJACIJA SLOBODNIH I NEZAVISNIH SINDIKATA
Evropski parlament usvojio je predloge usmerene na smanjenje broja nesreća, profesionalnih oboljenja i smrtnih slučajeva povezanih sa radom u Evropskoj uniji. Poslanici su zatražili da se 8. avgust proglasi Evropskim danom sećanja na žrtve nesreća na radu, kao i danom zaštite i dostojanstva radnika.
Povod za ovu inicijativu je tragedija koja se dogodila 8. avgusta 1956. godine u rudniku Bois du Cazier u belgijskom gradu Marcinelu, kada je život izgubilo 262 rudara. Među stradalima su bili radnici iz nekoliko zemalja koje su danas članice Evropske unije.
Cilj obeležavanja Evropskog dana 8. avgusta bio bi podizanje svesti o značaju prevencije i bezbednosti na radu među građanima, poslodavcima i institucijama, kao i sprovođenje konkretnih aktivnosti u školama i na radnim mestima.
Predlog rezolucije usvojen je sa 395 glasova za, 12 protiv i 41 uzdržanim glasom.
Izvestilac Evropskog parlamenta za ovu rezoluciju, Kijara Đema (ECR, Italija), istakla je da se sećanje na žrtve nesreća na radu mora pretvoriti u konkretnu posvećenost njihovoj prevenciji.
Prema podacima za 2023. godinu, u Evropskoj uniji zabeleženo je 3.298 smrtnih slučajeva na radu i oko 2,8 miliona nesreća bez smrtnog ishoda koje su dovele do najmanje četiri dana odsustva sa posla. Najveći broj nesreća evidentiran je u sektorima sa povećanim rizikom, poput građevinarstva, saobraćaja, prerađivačke industrije i poljoprivrede.
Evropski parlament istovremeno poziva Evropsku komisiju da proceni i reši rizike po bezbednost i zdravlje na radu povezane sa upotrebom veštačke inteligencije i algoritamskih sistema upravljanja radom.
Poslanici upozoravaju da radnici angažovani putem digitalnih platformi, kao i oni čiji se rad, tempo i učinak nadziru ili ocenjuju uz pomoć sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, mogu biti izloženi dodatnim rizicima zbog pojačanog radnog intenziteta i prekomernog nadzora kroz algoritamsko donošenje odluka.
Takođe, Evropski parlament pozvao je Evropsku komisiju da proceni rizike po zdravlje i bezbednost na radu koji proizlaze iz klimatskih promena, kao što su toplotni stres, ekstremni vremenski uslovi i zagađenje vazduha. Poslanici zahtevaju jačanje preventivnih i zaštitnih mera na radnim mestima kako bi se radnici zaštitili od ekstremnih vrućina i drugih posledica klimatskih promena, koje smatraju značajnim faktorima rizika na radu.
Kako bi se unapredila bezbednost i zdravlje na radu, Evropski parlament naglašava značaj inspekcijskog nadzora i poziva države članice EU da ojačaju kapacitete inspekcija rada kroz zapošljavanje dovoljnog broja inspektora, obezbeđivanje adekvatnih resursa i garantovanje njihove institucionalne nezavisnosti.