Foto:freepik.com
Ovaj 8. mart obeležavamo u vreme ogromne svetske krize. Rat u Ukrajini, stradanje vojnika i nedužnih građana, potpuna polarizacija, interesi velikih sila koje ne pitaju za cenu, ogromna inflacija i pritisak na sve građane sveta.
Ova kriza dolazi posle pandemije korona virusa, koja je u velikoj meri doprinela ugrožavanju već stečenih prava žena i vratila nas u nazad za najmanje 20 godina.
Zbog svega ovoga ne postavljamo pitanje – da li ili ne obeležiti 8. mart.
To moramo uraditi zbog onih 15.000 žena koje su 1908. godine šetale Njujorkom zahtevajući kraće radno vreme, veću platu i pravo glasa.
Moramo podići glas u ime svih žena koje su izložene nasilju, seksualnom zlostavljanju. Moramo se boriti i za one žene koje su stradale od strane partnera.
Ženama Srbije osmog marta nije potreban cvet ili parfem. Potrebna nam je veća angažovanost države da se žene zaštite od nasilja, da budu jednako plaćene za isti rad sa muškarcima. Da ih niko ne pita prilikom zapošljavanja da li planiraju trudnoću.
Ženama Srbije je potreban veći broj vrtića čiji rad je prilagođen njihovim obavezama. Potreban je bolji rad socijalnih službi, koje će preuzeti brigu i negu bolesnog člana domaćinstva, što je do sada, po pravilu, obaveza žene.
Ženama Srbije su potrebni povoljni krediti koji će im omogućiti pokretanje sopstvenog posla. Potrebne su nam žene u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, koje imaju realnu moć odlučivanja a nisu samo izvršioci odluka jednog muškarca.
Za takav položaj žena se bori Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata. Zato ćemo ovog 8. marta sa ovim porukama šetati ulicama Beograda.
Poštovane koleginice,
Srećan Vam 8. mart.