ASNS ASOCIJACIJA SLOBODNIH I NEZAVISNIH SINDIKATA
ASOCIJACIJE SLOBODNIH I NEZAVISNIH SINDIKATA
Radnički praznik, 1. maj, obeležavamo zabrinuti za elementarnu egzistenciju naših porodica i neizvesnu i nepredvidivu budućnost.
Rast cena hrane, energenata, i ostalih nužnih civilizacijskih potreba i još uvek velika inflacija u velikoj meri su obesmislili povećanje naših zarada i plata, pa je gotovo trećina stanovnika Srbije na rubu siromaštva, a više od polovine građana jedva preživljava.
Sa druge strane novobogataška manjina, za koju niko ne zna i, što je posebno zabrinjavajuće ne pita i ne proverava, odakle „tolki novci“ promoviše i ruga se narodu svojim stilom života i novom podkulturom Dubaia, Meklarena, vila, bazena i društvenih mreža.
Socijalne razlike postaju nepodnošljive i sva mahanja statistikom o prosečnim zaradama samo dokazuju zamagljenu činjenicu da se drštvo nepovratno, nepravedno, neopravdano i zabrinjavajuće raslojava sa svim posledicama koje se ogledaju u sve prisutnom egoizmu, odsustvu svake empatije i solodarnosti, primitivizmu svake vrste, sa jedne strane apatiji, a sa druge sveopštim „režanjem“ i nasiljem.
ASNS još jednom ukazuje na pogubne posledice liberalizma i zahteva preispitivanje strategija i politika države i prelazak na socijalnu tržišnu privredu, narodni kapitalizam i uspostavljanje pravednijeg društva preraspodelom duštvenog bogatstva, društva jednakih šansi i međugeneracijske solidarnosti i posebno poštovanja dostojanstva rada i radnika i elementarnih prava zaposlenih na sindkalno udruživanje i delovanje.
Prvi korak bi bila reforma poreskog sistema i preraspodela javnih prihoda sa prebogate države na siromašne građane, isplata garantovene minimalne cene rada, regresa i toplog obroka u javnom sektoru, da nedelja bude neradan dan, da se promeni po radnike katastrofalni Zakon o radu, i, pre svega da radnici i njihovi problemi postanu tema za Vladu, Državu i ovo društvo.
ASNS će, kao i uvek, stati uz radnike i svim svojim potencijalom nastaviti da se beskompromisno bori protiv ukidanja sigurnosti posla i prekarnog rada, otvorene i prikrivene težnje da se ukinu ili barem marginalizuju sindikati, sve prisutnog mobinga zaposlenih, malih zarada, i svih drugih brojnih nepravdi i nezakonitosti sa kojim radnici svakodnevno žive i svim pravnim, sindikalnim i građanskim sredstvima izboriti za zakonska, sindikalna i građanska prava svojih članova i svih radnika.
ASNS poziva sve sindikate i radnike da udružimo snage i da se, kao najveća društvena snaga, izborimo za dostojanstvo rada i dostojan život radnika i naših porodica.
Radnici i građani srećan 1. maj.
U Beogradu, 1. maja 2024. godine
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata
1.MAJ – MEĐUNARODNI PRAZNIK RADA- ISTORIJAT
Prvi maj, poznat kao Praznik rada, ima duboke korene u istoriji radničkog pokreta širom sveta. Ovaj dan simbolizuje borbu za prava radnika i socijalnu pravdu, a obeležava se u mnogim zemljama kao nacionalni praznik.
Godine 1884, Federacija organizovanih trgovina i radničkih sindikata (koja će kasnije postati Američka federacija rada) održala je svoj godišnji kongres u Čikagu. Na tom kongresu, delegati su usvojili rezoluciju koja je zahtevala da od 1. maja 1886. godine, “pravno radno vreme za sve članove naše organizacije bude osam sati”. Pozadina ovog zahteva leži u teškim uslovima rada u kojima su radnici morali da rade deset, dvanaest, pa čak i više sati dnevno pod vrlo opasnim i nezdravim uslovima.
Odluka o ograničenju radnog vremena na osam sati nije bila proizvoljna. Osmosatni radni dan bio je simbol balansa – “osam sati rada, osam sati odmora i osam sati za ono što nam volja” – i smatran je osnovnim pravom koje bi omogućilo radnicima da žive dostojanstveno, a ne samo da preživljavaju.
Kako se bližio datum 1. maj 1886. godine, sindikati širom Sjedinjenih Država počeli su intenzivno da se pripremaju za štrajkove i demonstracije u znak podrške osmočasovnom radnom danu. Procenjuje se da je više od 300.000 radnika učestvovalo u štrajkovima i protestima koji su tog dana izbili širom zemlje. Čikago je bio epicentar ovih događanja, sa oko 40.000 radnika koji su štrajkovali.
Nažalost, situacija je eskalirala 4. maja na Trgu Hajmarket, kada je tokom demonstracija neko bacio bombu na policiju, koja je uzvratila vatrom. Sukob je rezultirao smrću sedam policajaca i nekoliko demonstranata, a mnogi drugi su bili ranjeni. Incident na Trgu Hajmarket dramatično je uticao na percepciju radničkog pokreta u javnosti, često povezujući ga sa nasiljem i anarhijom, što je u početku naškodilo borbi za radnička prava.
Ipak, dugoročno gledano, događaji iz 1884. i 1886. godine postavili su temelje za međunarodno priznavanje prava radnika, a Prvi maj postao je simbol globalne solidarnosti među radničkom klasom, obeležavajući se širom sveta kao dan borbe za prava radnika i socijalnu pravdu.
Odluka da se 1. maj slavi kao Praznik rada doneta je 1889. godine. Tokom osnivanja Druge Internacionale, socijalističke i radničke organizacije iz različitih zemalja okupile su se u Parizu na stogodišnjicu Francuske revolucije. Na ovom sastanku, odlučeno je da se 1. maj koristi kao dan za demonstracije radnika širom sveta, u znak solidarnosti i podrške osmočasovnom radnom danu.
Prvi maj brzo je usvojen širom sveta kao dan protesta, štrajkova i demonstracija, a kasnije i kao oficijelni praznik u mnogim zemljama, postavši ključni datum u kalendaru radničkog pokreta.
ISTORIJAT 1. MAJA U SRBIJI
Praznik rada, ili 1. maj, ima bogatu i raznovrsnu istoriju proslave u Srbiji, koja seže unazad sve do kasnog 19. i ranih 20. veka, kada su ideje socijalizma i radničkog pokreta počele da se šire i utiču na lokalne radnike i intelektualce.
Rane godine i uticaji: Prve proslave 1. maja u Srbiji počinju u vreme kada je zemlja bila pod uticajem šireg evropskog radničkog pokreta. Već 1893. godine, u Beogradu su održane demonstracije i skupovi u znak solidarnosti sa radničkom klasom. Ovi rani skupovi bili su inspirisani međunarodnom borbom za bolje uslove rada i kraće radno vreme.
Period između dva svetska rata: Nakon sticanja značajne nezavisnosti i formiranja Kraljevine SHS, kasnije Jugoslavije, 1. maj počinje da se obeležava sa većom organizacijom. Sindikati su igrali ključnu ulogu u organizovanju marševa, protesta i drugih događaja koji su naglašavali važnost radničkih prava i socijalne pravde.
Posle Drugog svetskog rata: U socijalističkoj Jugoslaviji, 1. maj postaje značajan državni praznik, koji se proslavlja s velikim entuzijazmom. U to vreme, Praznik rada nije samo bio prilika za izražavanje radničke solidarnosti, već i za pokazivanje dostignuća socijalističkog sistema u poboljšanju uslova života radničke klase. Proslave su uključivale masovne parade, sportske događaje, kulturne manifestacije i naravno, popularne prvomajske uranke u prirodi, koje su obuhvatale piknike i druženja na otvorenom.
Promene nakon 1990-ih: Raspadom Jugoslavije i tranzicijom ka tržišnoj ekonomiji, način proslave 1. maja u Srbiji se promenio. Iako je dan i dalje državni praznik, fokus se pomalo pomerio sa političkih i sindikalnih manifestacija ka opuštenijim okupljanjima. Prvomajski uranci, roštiljanje i druženje na otvorenom ostali su popularni, ali su velike organizovane parade i protesti postali ređi.
Današnje proslave: Danas 1. maj u Srbiji ima dvostruki karakter: i dalje je dan kada sindikati organizuju skupove i izražavaju zahteve za boljim radnim uslovima, ali je isto tako i dan opuštanja i druženja. Na ovaj način, Praznik rada odražava kako istorijsku važnost tako i savremene promene u društvu.
Ova evolucija proslave 1. maja u Srbiji pokazuje kako globalni i lokalni istorijski konteksti oblikuju način na koji se praznici doživljavaju i obeležavaju, prilagođavajući se promenama u društvenim i ekonomskim uslovima.