ŠTA JE 1956. GODINE REKAO FILOZOF GINTER ANDERS?

Foto: wikidata.uk

„Da bi se ugušio bilo kakav ustanak, nema potrebe da se deluje nasilno. Metode poput Hitlerove su zastarele.

Dovoljno je stvoriti tako jaku kolektivnu uslovljenost da se sama ideja pobune više neće pojavljivati u glavama ljudi. Idealno bi bilo da se ljudi oblikuju od rođenja, ograničavajući njihove urođene biološke veštine.

Posle ovoga bismo nastavili sa uslovljavanjem, naglo smanjivanjem obrazovanja, svodeći ga na sticanje stručnih veština. Neobrazovan čovek ima ograničen pogled, i što je njegovo razmišljanje više ograničeno na osrednje aktivnosti, manje je sposoban da se pobuni.

Moramo osigurati da pristup nauci postane sve teži i elitistički, da postoji jaz između ljudi i nauke i da informacije za širu javnost nemaju subverzivni sadržaj.

Glavna stvar je bez filozofije. I ovde moramo da koristimo moć ubeđivanja umesto direktnog nasilja: masovno ćemo emitovati na televiziji zabavne programe koji privlače samo emocije ili instinkte.

Umovi će biti zauzeti beskorisnim i razigranim stvarima. Svoj um možete sprečiti da razmišlja neprekidnim razgovorima i muzikom. Seksualnost ćemo staviti na vrh liste ljudskih interesa. Nema boljeg socijalnog sredstva za smirenje. Uopšteno govoreći, uradićemo to tako da eliminišemo ozbiljan deo postojanja, ismejemo sve što je vredno, stalno održavamo neozbiljnost, tako da euforija javnosti postane merilo ljudske sreće i uzor slobode.

Dakle, uslovljavanje će dovesti do takve integracije da će jedini strah koji ćemo morati da zadržimo biti isključenje iz sistema i stoga nemogućnost pristupa uslovima neophodnim za sreću.

Čovek mase, ovako formiran, mora biti tretiran kao ono što jeste: kao krava, i mora se čuvati kao stado. Sve što dovodi do apatije njegove lucidnosti je javno dobro, a ono što bi moglo da ga probudi mora se ismevati, potiskivati i boriti se protiv njega. Svaka doktrina koja dovodi u pitanje sistem mora biti označena kao subverzivna i teroristička, a oni koji ga podržavaju biće tretirani kao teroristi.”

Gunther Anders, „Zastarelost čoveka“ 1956.