ASNS ASOCIJACIJA SLOBODNIH I NEZAVISNIH SINDIKATA
Izvor: Dnevni list Danas
Ranka-2026-Danas
Stres na poslu sve više pogađa radnike u Srbiji, više ga ima u državnom sektoru, ali ni kod privatnika nisu zaštićeni. Preopterećenost, ucene, pritisci, strah od gubitka posla samo su neki od okidača stresa.
Sagovornici Danasa složni su da je godina za nama ostavila traga i kada je položaj radnika u pitanju. I dok lekari upozoravaju da hronični stres vodi u brojne bolesti koje možemo dobiti ne zato što smo slabi, već zato što smo “predugo jaki”, psiholozi poručuju da poslodavci moraju više da se bave radnicima kao ljudima, dok radnici treba da osnažuju sebe iznutra kako ih situacije na poslu ne bi izbacile iz koloseka.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) ne pamti da je položaj radnika bio ovoliko sresan.
“Kao pred neki vulkan tako je stanje radnika u celoj Srbiji, i uopšte ne preterujem. Mobing, stres, pretnje, nesugurnost radnog mesta u novijoj srpskoj istoriji nikada nisu bili gori niti prisutniji nego sada. Na čelo preduzeća, javnih komunalnih preduzeća, ali i na mesta šefova proizvodnje, dispičera došli su ljudi po partijskoj liniji koji ne prezaju ni od čega da te svoje funkcije zadrže i u korenu saseku svaki vid ne bunta, nego i postavljanja bilo kakvog pitanja. Svako traženje odgovora prouzrokuje dobijanje upozorenja pred otkaz, i to je ono najblaže. Imamo na desetine slučajeva gde su radnici dobijali otkaze zato što su van prostorija poslodavaca, van radnog mesta, prisustvovali nekom protestu”, ukazuje sagovornica Danasa i ističe da je najgore u javnom sektoru, državnoj upravi i javno komunalnim preduzećima.
“Već je poznato da se tamo ljudi teraju da idu na mitinge, da glasaju po njihovim instrukcijama, ali to postaje sada ljudima preko glave. Pred tim novim jurišnicima, koji zauzimaju sve pozicije, napreduju, idu na seminare radnici sa dugogodišnjim stažom se apsolutno sklanjaju u čoškove i zaplećke i čekaju odlazak u penziju. Stanje je potpuno, potpuno alarmantno i mislim da svi moramo mnogo više i da govorimo o tome i da preduzimamo. Mnogi kritikuju i sindikate, ali u jednom ovakvom bezvlašću i anarhiji, nepostojanju sistema ni institucija, prosto nemate ni mehanizme delovanja”, ističe Ranka Savić, dodajući da ni u privatnom sektoru radnici nisu mnogo zaštićeni, jer “država i tamo ima upliva”.
Anesteziolog Rade Panić kaže za Danas da u opisu radnog mesta anesteziologa stoji život sa stresom i to je “onaj stručni deo u kome često minuti odlučuju da li ste u igru vratili život, a smrt poslali na klupu za rezerve”. U opštoj bolnici poput kraljevačke, gde radi, izvođenje carskog reza je skoro svakodnevnica.
“Kada je planiran i trudnoća uredna, u operacionu salu ulazite planski i tu kreće odgovornost za dvoje zdravih mladih osoba, majku i bebu koji prolaze kroz anesteziju i operaciju koja je visokog rizika. Sada zamislite zvono telefona, sa druge strane se čuje „hitan carski rez“. U salu trčite, na kolicima stiže trudnica, sve se radi u brzini, a puno je radnji koje morate odraditi pred svaki uvod u anesteziju. Operator ne čeka da završite uvod u anesteziju, već čisti operativno polje, instrumentarke su užurbane, mnogo glasova oko vas. Konačno pacijentkinja je uspavana i intubirana, ali nema opuštanja, već se priprema sve potrebno za zbrinjavanje novorođenčeta. Operator akušer iz majčine utrobe vadi bebu, dok je podižete vidite da je modra, ne čuje se plač, nedonošče je od kilogram i osamsto… U tom trenutku jedini koji stoji između definitivnog utvrđivanja letalnog ishoda i novog stanovnika Kraljeva ste vi”, slikovito opisuje dr Panić i dodaje da je ispravan opis koji starije kolege koriste kada, tek stasale specijaliste upoznaju sa tajnama posla anesteziologa, i kažu “ako ti gaće nisu bile skroz mokre onda još ne znaš šta znači biti anesteziolog”.
Osim nedostatka i neadekvatne opreme i često nebezbednih uslova za rad, novi stres je, kaže Panić, kada iz iste ginekološke sale u jedinicu intenzivnog lečenja (JIL) stiže porodilja koja krvari posle carskog reza, a vi umesto da imate u bolnici dovoljno doza krvi morate da trebujete tu istu krv iz više ustanove, jer je ministar tako organizovao zdravstvenu zaštitu u skladu sa neadekvatnim Zakonom o transplantaciji i transfuziji.
Prema rečima Nede Mirković, psihološkinje i konsultantkinje za ljudske resurse (HR) o stresu danas ipak govori više nego ikad, jer je postao priznat kao relevantan faktor manjeg radnog učinka i kvaliteta života. Ljudi pod stresom se više ne smatraju slabićima, već putokazom za razumevanje loše situacije u radnom okruženju, a često i putokazom za promene sistema, ocenjuje ona.
Navodi da su najsnažniji okidači stresa preopterećenost poslom, ubrzan tempo rada, nesigurnost posla, strah od gubitka posla, inflacija “koja melje”, nedostatak razumevanja od pretpostavljenih koji, kako kaže, vrše pritisak pa i noću šalju mejlove i “dišu nam za vratom”.
“Ljudi su sve više iscrpljeni, neispavani, premoreni, ucenjeni da rade zadatke koji im nemaju smisla. Stres nastaje i kad osoba ne vidi vrednost i smisao svog rada, kad je marginalizova u poslu i nije uključena u važne odluke ili kad nema autonomiju u radu ili podršku, ohrabrenje, razumevanje…Na sve to, tehnologija se užurbano menja, kao i trendovi na tržištu, pa su i to okidači stresa, posebno za starije generacije”, navodi naša sagovornica. Okidači za svakog od nas su različiti, a zajejednički osećaj je da smo se otuđili od sebe i svoje porodice, prijatelja.
“Gubi se unutrašnji mir. Tonemo u anksioznost, gubimo volju za životom. To su znaci da je “vrag došao po svoje”, tj. da je stres na svom vrhuncu i da je važno pod hitno krenuti u obračun sa njim”, ukazuje psihološkinja.
Napominje da generalno stres najviše pogađa ljude na rukovodećim pozicijama, kao i one čiji poslovi nose veliku dozu rizika, jer odgovaraju za tuđe živote poput zdravstvenih radnika, vatrogasaca i sl, ali da su i neke druge profesije sada pod velikim sresom i pritiskom.
“U Srbiji je pod neviđenim pritiskom nastavno osoblje, pogotovo ove godine kad su nikad veća društvena previranja, pritisci, maltretiranja, otpuštanja. Na udaru su i zaposleni u nestabilnom industrijama (turizam, ugostiteljstvo, hemijska industrija, proizvodnja…), kao i industrijama, gde je moguće radnike zameniti softverima i veštačkom inteligencijom, ali i onim industrijama, kod kojih je tržište prezasićeno kadrovima, pa ljudi ne mogu da nađu posao. Tu spadaju mnoge struke, od radnika na rutinskim poslovima, ljudi iz banaka, adminitracije, marketing sektora, kojih je na tršištu previše, do IT stručnjaka, čiji rad menjaju AI aplikacije”, navodi ona.
Upitanja kakav onda radnik treba da bude da bi izbegao stres na poslu Mirković kaže: “mudar, da ume da se izbori za sebe ili za promenu teških okolinosti u kojima se našao, a istovremeno i spreman da jača sebe iznutra, da ga stres ne samelje”.
Stres uvod u mnoge bolesti
Endokrinološkinja dr Ivana Bajkin iz UKCV i profesorka na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, kaže za Danas da poslednjih godina možemo doneti, osim uobičajenih stresnih situacija, i stres koji svako od nas doživljava, a odnosi se na neizvesnost zadržavanja posla, ljudskog dostojanstva i, uopšteno govoreći, neizvesnost budućnosti svih generacija.
Prema njenim rečima, akutni stres, odnosno stres koji kratko traje, nije sam po sebi problem u endokrinološkom smislu, jer veoma brzo dolazi do normalizacije nivoa hormona kortizola, ali hronični stres vodi dugoročnom povišenju njegovog nivoa, što može da ima ozbiljne posledice na zdravlje.
“Dugotrajno povišeni nivoi mogu dovesti do pojave šećerne bolesti, arterijske hipertenzije, gojaznosti, šloga, dislipoproteinemija, nesanice…Stres vodi i kod muškarca i kod žena smanjenju libida, neplodnosti i bolnim seksualnim odnosima kod žena”, ukazuje doktorka